Јеремија 49
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1За синове Амонове: Овако вели Господ: Зар Израиљ нема синове? Зар нема наследнике? Зашто Малхом наследи земљу Гадову? И зашто се народ његов насели у његовим градовима?
1Асупра копиилор луй Амон. Аша ворбеште Домнул: „Н-аре Исраел фий? Ши н-аре моштениторь? Атунч пентру че стэпынеште Малком Гадул ши локуеште попорул луй ын четэциле луй?
2Зато ево иду дани, говори Господ, кад ћу учинити да се чује вика убојна у Рави синова Амонових, и она да буде гомила развалина, и села њена попаљена огњем; и Израиљ ће овладати онима који беху њим овладали, говори Господ.
2Де ачея, ятэ кэ вин зиле”, зиче Домнул, „кынд вой фаче сэ рэсуне стригэтул де рэзбой ымпотрива Рабей копиилор луй Амон. Еа ва ажунӂе ун морман де дэрымэтурь, ши сателе сале вор фи арсе де фок. Атунч, Исраел ва изгони пе чей че-л изгонисерэ”, зиче Домнул.
3Ридај Есевоне, јер је Гај опустошен, вичите села равска, припашите око себе кострет, наричите и трчите око плотова; јер ће Малхом отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.
3„Ӂемь, Хесбонуле, кэч Ай есте пустиит! Стригаць, фийчеле Рабей, ымбрэкаци-вэ ку сачь ши бочици-вэ, алергынд ынкоаче ши ынколо де-а лунгул зидурилор! Кэч Малком се дуче ын робие ку преоций ши кэпетенииле сале!
4Што се хвалиш долинама? Растопила се долина твоја, кћери одметницо! Која се уздаш у благо своје: Ко би ударио на ме?
4Че те лаузь ку вэиле? Валя та се скурӂе, фийкэ рэзврэтитэ, каре те ынкредяй ын вистиерииле тале ши зичяй: ‘Чине ва вени ымпотрива мя?’
5Ево ја ћу пустити на те страх од свуда унаоколо, говори Господ Господ над војскама, и распршаћете се сви, и неће бити никога да скупи бежан.
5Ятэ, вой адуче гроаза песте тине”, зиче Домнул Думнезеул оштирилор; „еа ва вени дин тоате ымпрежуримиле тале, фиекаре дин вой ва фи изгонит дрепт ынаинте, ши нимень ну ва стрынӂе пе фугарь!
6Али ћу после повратити робље синова Амонових, говори Господ.
6Дар, дупэ ачея, вой адуче ынапой пе принший де рэзбой ай копиилор луй Амон”, зиче Домнул.
7За Едома, овако вели Господ над војскама: Зар нема више мудрости у Теману? Неста ли савета разумнима? Ишчиле ли мудрост њихова?
7Асупра Едомулуй. Аша ворбеште Домнул оштирилор: „Ну май есте ынцелепчуне ын Теман? А перит кибзуинца де ла оамений причепуць? С-а дус ынцелепчуня лор?
8Бежите, обратите плећи, заврите се дубоко, становници дедански, јер ћу пустити на Исава погибао његову у време кад ћу га походити.
8Фуӂиць, даць досул, плекаць ын пештерь, локуиторь ай Деданулуй! Кэч вой адуче ненорочиря песте Есау ла время кынд ыл вой педепси.
9Да ти дођу берачи, не би ли ти оставили пабирака? Да дођу лупежи ноћу, не би ли однели колико им је доста?
9Оаре, дакэ ар вени ниште кулегэторь де стругурь ла тине, ну ць-ар лэса нимик де кулес пе урма кулегэторилор? Дакэ ар вени ниште хоць ноаптя, н-ар пустий декыт пынэ с-ар сэтура!
10Али ја оголузних Исава, открих потаје његове да се не може сакрити; пропаде семе његово, браћа његова и суседи његови, нико не оста.
10Дар Еу Ынсумь вой деспуя пе Есау, ый вой дескопери аскунзэториле ши ну ва путя сэ се аскундэ. Копиий луй, фраций луй, вечиний луй вор пери, ши ел ну ва май фи!
11Остави сироте своје, ја ћу им живот сачувати, и удовице твоје нека се уздају у ме.
11Ласэ пе орфаний тэй! Еу ый вой цине ын вяцэ, ши вэдувеле тале сэ се ынкрядэ ын Мине!”
12Јер овако вели Господ: Ево, који не би требало да пију из чаше, доиста ће пити; а ти ли ћеш остати без кара? Нећеш остати без кара, него ћеш зацело пити.
12Кэч аша ворбеште Домнул: „Ятэ кэ чей че ну требуяу сэ бя потирул тотушь ыл вор бя, ши ту сэ рэмый непедепсит? Ну, ну вей рэмыне непедепсит, чи ыл вей бя ши ту!
13Јер собом се заклињем, говори Господ, да ће Восора бити пустош, руг, чудо и проклетство, и сви ће градови њени бити пустиња вечна.
13Кэч пе Мине Ынсумь жур ”, зиче Домнул, „кэ Боцра ва фи датэ прадэ пустиирий, окэрий, нимичирий ши блестемулуй, ши тоате четэциле ей се вор префаче ын ниште дэрымэтурь вешниче.”
14Чух глас од Господа, и гласник би послан к народима да рече: Скупите се и идите на њу, и дигните се у бој.
14Ам аузит о весте де ла Домнул ши ун сол а фост тримис принтре нямурь: „Стрынӂеци-вэ ши порниць ымпотрива ей! Скулаци-вэ пентру рэзбой!
15Јер гле, учинићу те да будеш мали међу народима и презрен међу људима.
15Кэч ятэ, те вой фаче мик принтре нямурь, диспрецуит принтре оамень.
16Обест твоја и поноситост срца твог превари тебе, који живиш у раселинама каменим и држиш се високих хумова; да начиниш себи гнездо високо као орао, и оданде ћу те свалити, говори Господ.
16Ынфумураря та, ынгымфаря инимий тале, те-а рэтэчит пе тине, каре локуешть ын крэпэтуриле стынчилор ши каре стай пе вырфул дялурилор. Дар, кяр дакэ ць-ай ашеза куйбул тот атыт де сус ка ал вултурулуй, ши де аколо те вой прэбуши”, зиче Домнул.
17И земља ће едомска бити пустиња, ко прође мимо њу, свак ће се чудити и звиждати ради свих рана њених.
17„Едомул ва фи пустиит; тоць чей че вор трече пе лынгэ ел се вор мира ши вор флуера пентру тоате рэниле луй.
18Као кад се затре Содом и Гомор и суседство њихово, вели Господ, неће се населити онде нико нити ће се бавити онде син човечји.
18Ка ши Содома ши Гомора ши четэциле вечине каре ау фост нимичите”, зиче Домнул, „нич ел ну ва май фи локуит ши нимень ну се ва май ашеза аколо…
19Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан Силнога; али ћу га брзо отерати из те земље, и поставићу над њом оног ко је изабран; јер ко је као ја? И ко ће се прети са мном? И који ће ми пастир одолети?
19Ятэ, врэжмашул се суе ка ун леу де пе малуриле ынгымфате але Йорданулуй ымпотрива локуинцей тале тарь; деодатэ вой фаче Едомул сэ фугэ де аколо ши вой пуне песте ел пе ачела пе каре л-ам алес. Кэч чине есте ка Мине? Чине-Мь ва порунчи? Чине-Мь ва ста ымпотривэ?”
20Зато чујте намеру Господњу што је наумио за Едомце и мисли његове што је смислио за становнике теманске: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустети стан с њима.
20Де ачея, аскултаць хотэрыря пе каре а луат-о Домнул ымпотрива Едомулуй ши плануриле пе каре ле-а фэкут ымпотрива локуиторилор дин Теман: „Ку адевэрат, ый вор тыры ка пе ниште ой слабе, ку адевэрат ли се ва пустий локуинца!
21Од праске падања њиховог земља ће се трести, и вика ће се њихова чути на црвеном мору.
21Де вуетул кэдерий лор се кутремурэ пэмынтул; стригэтул лор се ауде пынэ ла Маря Рошие…
22Гле, доћи ће и долетеће као орао и рашириће крила своја над Восором, и биће срце у јунака едомских као срце у жене која се порађа.
22Ятэ, ка вултурул ынаинтязэ врэжмашул ши збоарэ, ышь ынтинде арипиле песте Боцра ши ын зиуа ачея инима витежилор Едомулуй есте ка инима уней фемей ын дурериле наштерий.”
23За Дамаск. Посрами се Емат и Арфад, јер чу зле гласе; растопише се, страх је на мору, не може се умирити.
23Асупра Дамаскулуй: „Хаматул ши Арпадул сунт роший де рушине, кэч ау аузит о весте ря ши тремурэ; фрика лор есте ка о маре ынфуриятэ, каре ну се поате потоли.
24Дамаск клону, обрати се да бежи, дрхат га подузе, туга и болови освојише га као породиљу.
24Дамаскул есте топит, се ынтоарче сэ фугэ, ыл я гроаза, ыл апукэ нелиништя ши дурериле, ка пе о фемее ын дурериле наштерий. –
25Како се не остави славни град? Град радости моје?
25Ах, кум ну есте круцатэ четатя слэвитэ, четатя букурией меле! –
26Зато ће попадати младићи његови на улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ над војскама.
26Де ачея тинерий ей вор кэдя пе улице ши тоць бэрбаций ей де рэзбой вор пери ын зиуа ачея”, зиче Домнул оштирилор.
27И распалићу огањ у зидовима дамаштанским, и прождреће дворе Вен-Ададове.
27„Вой пуне фок зидурилор Дамаскулуй ши ва мистуи каселе ымпэрэтешть дин Бен-Хадад.”
28За Кидар и за царства асорска, која разби Навуходоносор цар вавилонски, овако вели Господ: Устаните, идите на Кидар, и затрите синове источне.
28Асупра Кедарулуй ши ымпэрэциилор Хацорулуй, пе каре ле-а бэтут Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй. Аша ворбеште Домнул: „Скулаци-вэ, суици-вэ ымпотрива Кедарулуй ши нимичиць пе фиий Рэсэритулуй!
29Узеће им шаторе и стада, завесе њихове и судове њихове и камиле њихове отеће, и викаће на њих страшно одсвуда.
29Ле вор луа кортуриле ши турмеле, ле вор ридика пынзеле, тот калабалыкул ши кэмилеле ши ле вор стрига: ‘Спаймэ, де жур ымпрежур!’
30Бежите, селите се далеко, сакријте се дубоко, становници асорски, говори Господ, јер је Навуходоносор цар вавилонски намерио намеру против вас, и смислио мисао против вас.
30Фуӂиць, фуӂиць дин тоате путериле воастре, кэутаць о локуинцэ деопарте, локуиторь ай Хацорулуй”, зиче Домнул, „кэч Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, а луат о хотэрыре ымпотрива воастрэ, а фэкут ун план ымпотрива воастрэ!
31Устаните, идите к народу мирном, који живи без страха, говори Господ, који нема врата ни преворница, живе сами.
31Скулаци-вэ, суици-вэ ымпотрива унуй ням лиништит, каре локуеште фэрэ тямэ”, зиче Домнул; „н-аре нич порць, нич зэвоаре ши локуеште сингур.
32И камиле ће њихове бити плен, и мноштво стоке њихове грабеж, и расејаћу их у све ветрове, оне што се с краја стрижу, и довешћу погибао на њих са свих страна, говори Господ.
32Кэмилеле лор вор фи де жаф ши мулцимя турмелор лор вор фи о прадэ. Вой рисипи ын тоате вынтуриле пе ей, чей че-шь рад колцуриле бэрбий, ши ле вой адуче пеиря дин тоате пэрциле”, зиче Домнул.
33И Асор ће бити стан змајевски, пустиња до века: нико се неће онде населити, нити ће се бавити у њему син човечји.
33„Хацорул ва фи астфел визуина шакалилор, ун пустиу пе вечие; нимень ну ва локуи ын ел ши ничун ом ну ва шедя ын ел.”
34Реч Господња која дође Јеремији пророку за Елам, у почетку царовања Седекије цара Јудиног, говорећи:
34Кувынтул Домнулуй, каре а фост спус пророкулуй Иеремия, асупра Еламулуй, ла ынчепутул домнией луй Зедекия, ымпэратул луй Иуда, сунэ астфел:
35Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу сломити лук Еламу, главну силу његову;
35„Аша ворбеште Домнул оштирилор: ‘Ятэ, вой сфэрыма аркул Еламулуй, путеря луй де кэпетение.
36и довешћу на Елам четири ветра с четири краја небеса, и у све те ветрове расејаћу их, тако да неће бити народа куда неће отићи прогнаници еламски.
36Вой адуче асупра Еламулуй челе патру вынтурь де ла челе патру марӂинь але черулуй, ый вой рисипи ын тоате вынтуриле ачестя ши ну ва фи ничун попор ла каре сэ н-ажунгэ фугарь дин Елам.
37И уплашићу Еламце пред непријатељима њиховим, и пред онима који траже душу њихову; и пустићу зло на њих, жестину гнева свог, говори Господ, и пустићу за њима мач докле их не затрем.
37Вой фаче ка локуиторий Еламулуй сэ тремуре ынаинтя врэжмашилор лор ши ынаинтя челор че вор сэ-й омоаре. Вой адуче ненорочирь песте ей, мыния Мя апринсэ’, зиче Домнул, ‘ши-й вой урмэри ку сабия пынэ че ый вой нимичи.
38И наместићу престо свој у Еламу, и истребићу оданде цара и кнезове, говори Господ.
38Ымь вой ашеза скаунул де домние ын Елам ши-й вой нимичи ымпэратул ши кэпетенииле’, зиче Домнул.
39Али у последње време повратићу робље еламско, говори Господ.
39‘Дар ын зилеле де апой вой адуче ынапой пе принший де рэзбой ай Еламулуй’, зиче Домнул.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.