Јеремија 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Овако ми рече Господ: Иди и купи себи појас ланен и опаши се њим, а не мећи га у воду.
1Аша мь-а ворбит Домнул: „Ду-те де кумпэрэ-ць ун брыу де ин ши пуне-л ын журул коапселор тале, дар сэ ну-л ынмой ын апэ!”
2Тако купих појас по речи Господњој, и опасах се њим.
2Ам кумпэрат брыул, дупэ порунка Домнулуй, ши л-ам пус ын журул коапселор меле.
3Потом дође ми опет реч Господња говорећи:
3Апой Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит а доуа оарэ астфел:
4Узми тај појас што си купио, што је око тебе, па се дигни и иди на Ефрат, и сакриј га онде у какву раселину камену.
4„Я брыул пе каре л-ай кумпэрат ши пе каре л-ай пус ын журул коапселор тале, скоалэ-те, ду-те ла Еуфрат ши аскунде-л аколо ын крэпэтура уней стынчь.”
5И отидох и сакрих га код Ефрата, како ми заповеди Господ.
5М-ам дус ши л-ам аскунс ла Еуфрат, кум ымь порунчисе Домнул.
6А после много времена рече ми Господ: Устани и иди на Ефрат, и узми појас који ти заповедих да сакријеш онде.
6Дупэ май мулте зиле, Домнул мь-а зис: „Скоалэ-те, ду-те ла Еуфрат ши я де аколо брыул пе каре-ць порунчисем сэ-л аскунзь аколо!”
7И отидох на Ефрат и откопах и узех појас с места где га бејах сакрио; а гле, појас отрухнуо, и не беше низашта.
7М-ам дус ла Еуфрат, ам сэпат ши ам луат брыул дин локул ын каре-л аскунсесем, дар ятэ кэ брыул ера стрикат ши ну май ера бун де нимик.
8Тада ми дође реч Господња говорећи:
8Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
9Овако вели Господ: Тако ћу учинити да отруне понос Јудин и велики понос јерусалимски,
9„Аша ворбеште Домнул: ‘Аша вой нимичи мындрия луй Иуда ши мындрия песте мэсурэ де маре а Иерусалимулуй.
10тог народа неваљалог, што неће да слуша моје речи, што ходи по мислима срца свог и иде за другим боговима служећи им и клањајући им се; и биће као тај појас, који није низашта.
10Попорул ачеста есте ун попор рэу, ну вря сэ аскулте кувинтеле Меле, урмязэ порнириле инимий луй ши мерӂе дупэ алць думнезей, ка сэ ле служяскэ ши сэ се ынкине ынаинтя лор, де ачея ва ажунӂе ынтокмай ка брыул ачеста, каре ну май есте бун де нимик!
11Јер како се појас припоји око човека, тако бејах припојио око себе сав дом Израиљев и сав дом Јудин, вели Господ, да би били мој народ на славу и хвалу и дику; али не послушаше.
11Кэч, кум се липеште брыул де коапселе унуй ом, аша Ымь липисем Еу тоатэ каса луй Исраел ши тоатэ каса луй Иуда’, зиче Домнул, ‘ка сэ фие попорул Меу, Нумеле Меу, лауда Мя ши слава Мя, дар ну М-ау аскултат.’
12Зато им реци ову реч: Овако вели Господ Бог Израиљев: Сви се мехови пуне вина. А они ће рећи: Зар не знамо да се сви мехови пуне вина?
12Де ачея спуне-ле кувинтеле ачестя: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеул луй Исраел: «Тоате васеле се вор умпле ку вин!»’ Ши ей ыць вор зиче: ‘Крезь кэ ной ну штим кэ тоате васеле се вор умпле ку вин?’
13Тада им реци: Овако вели Господ: Ево ја ћу напунити пијанства све становнике ове земље и цареве, који седе место Давида на престолу његовом, и свештенике и пророке и све становнике јерусалимске.
13Атунч спуне-ле: ‘Аша ворбеште Домнул: «Ятэ, вой умпле пе тоць локуиторий цэрий ачестея, пе ымпэраций каре стау пе скаунул де домние ал луй Давид, пе преоць, пе пророчь ши пе тоць локуиторий Иерусалимулуй, ый вой умпле де бецие.
14И разбићу их једног о другог, и очеве и синове, вели Господ; нећу пожалити ни поштедети нити се смиловати, да их не потрем.
14Ый вой сфэрыма пе уний де алций, пе пэринць ши пе фий лаолалтэ», зиче Домнул. «Ну-й вой круца, ну вой авя милэ де ей, ну Мэ вой ындура де ей, нимик ну Мэ ва ымпедика сэ-й нимическ.»’”
15Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори.
15Аскултаць ши луаць аминте! Ну фиць мындри, кэч Домнул ворбеште!
16Дајте славу Господу Богу свом док није спустио мрак, докле се нису спотакле ноге ваше по горама мрачним, да чекате светлост, а Он је обрати у сен смртни и претвори у таму.
16Даць славэ Домнулуй Думнезеулуй востру, пынэ ну вине ынтунерикул, пынэ ну ви се ловеск пичоареле де мунций нопций! Вець аштепта лумина, дар Ел о ва префаче ын умбра морций ши о ва префаче ын негурэ адынкэ.
17Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мог, јер ће се заробити стадо Господње.
17Яр дакэ ну врець сэ аскултаць, вой плынӂе ын аскунс пентру мындрия воастрэ; ми се вор топи окий ын лакримь, пентру кэ турма Домнулуй ва фи дусэ ын робие.
18Реци цару и царици: Доле седите, јер ће се славни венац ваш скинути с ваше главе.
18Спуне ымпэратулуй ши ымпэрэтесей: „Шедець пе пэмынт! Кэч в-а кэзут де пе кап кунуна ымпэрэтяскэ че вэ служя ка подоабэ.”
19Градови јужни затвориће се и неће бити никога да их отвори, одвешће се Јуда у ропство, сасвим ће се одвести у ропство.
19Четэциле де ла мязэзи сунт ынкисе, ши ну-й чине сэ дескидэ. Тот Иуда есте дус ын робие, да, ын ынтреӂиме есте дус ын робие.
20Подигните очи своје и видите оне што иду од севера. Где је стадо што ти је предано, стадо славе твоје?
20Ридикэ-ць окий ши привеште пе чей че вин де ла мязэноапте. Унде есте турма каре-ць фусесе датэ, турма де каре ерай аша де мындру?
21Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Неће ли те спопасти болови као жену кад се порађа?
21Че вей зиче кынд ва пуне май-марь песте тине пе стрэиний ачея пе каре й-ай обишнуит сэ-ць фие приетень де апроапе? Ну те вор апука дурериле, кум апукэ пе о фемее ла наштере?
22Ако ли кажеш у срцу свом: Зашто ме то задеси? За мноштво безакоња твог узгрнуће се скути твоји и обућа ти се скинути.
22Ши, дакэ вей зиче ын инима та: „Пентру че ми се ынтымплэ лукрул ачеста?” – дин причина мулцимий нелеӂюирилор тале, ци с-ау ридикат поалеле хайнелор ши ци се дезголеск кэлкыеле ку сила.
23Може ли Етиопљанин променити кожу своју или рис шаре своје? Можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло?
23Поате ун етиопиян сэ-шь скимбе пеля сау ун пардос сэ-шь скимбе петеле? Тот аша, аць путя вой сэ фачець бинеле, вой, каре сунтець деприншь сэ фачець рэул?
24Зато ћу их разметнути као што размеће плеву ветар из пустиње.
24„Де ачея, ый вой рисипи ка плява луатэ де вынтул пустиулуй.
25То је део твој и оброк твој од мене, говори Господ, зато што си ме заборавио и поуздао се у лаж.
25Ятэ-ць соарта, партя пе каре ць-о мэсор”, зиче Домнул, „пентру кэ М-ай уйтат ши ць-ай пус ынкредеря ын минчунэ.
26Зато ћу ти ја узгрнути скуте на лице да се види срамота твоја.
26Де ачея ыць вой ридика поалеле ши ци ле вой да песте кап, ка сэ ци се вадэ рушиня.
27Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видео сам; тешко теби, Јерусалиме! Зар се нећеш очистити? Докле још?
27Ам вэзут прякурвииле ши некезэтуриле тале, курвииле нелеӂюите пе дялурь ши ын огоаре, ць-ам вэзут урычуниле! Вай де тине, Иерусалиме! Ну врей сэ те курэцешть? Кыт вей май зэбови?”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.