5. Мојсијева 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,
1Ятэ кувинтеле пе каре ле-а спус Мойсе ынтрегулуй Исраел динкоаче де Йордан, ын пустиу, ынтр-о кымпие, фацэ ын фацэ ку Суф, ынтре Паран, Тофел, Лабан, Хацерот ши Ди-Захаб.
2једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.
2(Де ла Хореб пынэ ла Кадес-Барня, пе друмул каре дуче ла мунтеле Сеир, есте о депэртаре де унспрезече зиле.)
3А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,
3Ын ал патрузечеля ан, ын луна а унспрезечя, ын зиуа ынтый а луний, Мойсе а ворбит копиилор луй Исраел ши ле-а спус тот че-й порунчисе Домнул сэ ле спунэ.
4пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.
4Ачаста ера дупэ че а бэтут пе Сихон, ымпэратул аморицилор, каре локуя ла Хесбон, ши пе Ог, ымпэратул Басанулуй, каре локуя ла Аштарот ши ла Едрей.
5С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:
5Динкоаче де Йордан, ын цара Моабулуй, Мойсе а ынчепут сэ лэмуряскэ леӂя ачаста ши а зис:
6Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.
6„Домнул Думнезеул ностру не-а ворбит ла Хореб, зикынд: ‘Аць локуит дестулэ време ын мунтеле ачеста.
7Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.
7Ынтоарчеци-вэ ши плекаць; дучеци-вэ ла мунтеле аморицилор ши ын тоате ымпрежуримиле: ын кымпие, пе мунте, ын вале, ын партя де мязэзи, пе цэрмул мэрий, ын цара канааницилор ши ын Либан, пынэ ла рыул чел маре, рыул Еуфрат.
8Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.
8Ведець, в-ам пус цара ынаинте, интраць ши луаць ын стэпынире цара пе каре Домнул а журат пэринцилор воштри, Авраам, Исаак ши Иаков, кэ о ва да лор ши семинцей лор дупэ ей.’
9И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.
9Ын время ачея, в-ам спус: ‘Еу ну вэ пот пурта сингур.
10Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.
10Домнул Думнезеул востру в-а ынмулцит, ши азь сунтець фоарте мулць ла нумэр, ка стелеле черулуй.
11Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.
11Домнул Думнезеул пэринцилор воштри сэ вэ мэряскэ де о мие де орь пе атыт ши сэ вэ бинекувынтезе, дупэ кум а фэгэдуит!
12Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?
12Кум аш путя сэ порт еу сингур причиниле воастре, повара воастрэ ши чертуриле воастре?
13Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.
13Луаць дин семинцииле воастре ниште бэрбаць ынцелепць, причепуць ши куноскуць ши-й вой пуне ын фрунтя воастрэ.’
14Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.
14Вой мь-аць рэспунс ши аць зис: ‘Чея че спуй ту сэ фачем есте ун лукру бун.’
15Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.
15Ам луат атунч пе кэпетенииле семинциилор воастре, бэрбаць ынцелепць ши куноскуць, ши й-ам пус ын фрунтя воастрэ дрепт кэпетений песте о мие, кэпетений песте о сутэ, кэпетений песте чинчзечь ши кэпетений песте зече, ка дрегэторь ын семинцииле воастре.
16И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.
16Ам дат, ын ачелашь тимп, урмэтоаря порункэ жудекэторилор воштри: ‘Сэ аскултаць пе фраций воштри ши сэ жудекаць дупэ дрептате неынцелеӂериле фиекэруя ку фрателе луй сау ку стрэинул.
17Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.
17Сэ ну кэутаць ла фаца оаменилор ын жудекэциле воастре; сэ аскултаць пе чел мик ка ши пе чел маре; сэ ну вэ темець де нимень, кэч Думнезеу е Чел каре фаче дрептате. Ши кынд вець гэси о причинэ пря гря, с-о адучець ынаинтя мя, ка с-о ауд.’
18И заповедих вам онда све што ћете чинити.
18Аша в-ам порунчит, ын время ачея, тот че авяць де фэкут.
19Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.
19Ам плекат дин Хореб ши ам стрэбэтут тот пустиул ачела маре ши грозав пе каре л-аць вэзут; ам луат друмул каре дуче ын мунтеле аморицилор, кум не порунчисе Домнул Думнезеул ностру, ши ам ажунс ла Кадес-Барня.
20Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.
20Ши еу в-ам зис: ‘Аць ажунс ла мунтеле аморицилор пе каре ни-л дэ Домнул Думнезеул ностру.
21Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.
21Ятэ кэ Домнул Думнезеул тэу ыць пуне цара ынаинте; суе-те, я-о ын стэпынире, кум ць-а спус Домнул Думнезеул пэринцилор тэй; ну те теме ши ну те ынспэймынта.’
22А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,
22Вой в-аць апропият ку тоций де мине ши аць зис: ‘Сэ тримитем ниште оамень ынаинтя ноастрэ ка сэ искодяскэ цара ши сэ не адукэ рэспунс ку привире ла друмул пе каре не вом суи ын еа ши асупра четэцилор ын каре вом ажунӂе.’
23и то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;
23Пэреря ачаста ми с-а пэрут бунэ ши ам луат дойспрезече оамень динтре вой, кыте ун ом де фиекаре семинцие.
24и они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;
24Ей ау плекат, ау трекут мунтеле ши ау ажунс пынэ ла валя Ешкол ши ау искодит цара.
25и набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.
25Ау луат ын мынь дин роаделе цэрий ши ни ле-ау адус; не-ау фэкут о даре де сямэ ши ау зис: ‘Бунэ царэ не дэ Домнул Думнезеул ностру!’
26Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.
26Дар вой н-аць врут сэ вэ суиць ын еа ши в-аць рэзврэтит ымпотрива порунчий Домнулуй Думнезеулуй востру.
27И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.
27Аць кыртит ын кортуриле воастре ши аць зис: ‘Пентру кэ не урэште, де ачея не-а скос Домнул дин цара Еӂиптулуй, ка сэ не дя ын мыниле аморицилор ши сэ не нимичяскэ.
28Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.
28Унде сэ не суим? Фраций ноштри не-ау ынмуят инима, зикынд: «Попорул ачела есте ун попор май маре ши май ыналт ла статурэ декыт ной; четэциле сунт марь ши ынтэрите пынэ ла чер; ба ынкэ, ам вэзут аколо ши копий де-ай луй Анак.»’
29А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.
29Еу в-ам зис: ‘Ну вэ ынспэймынтаць ши ну вэ фие фрикэ де ей.
30Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,
30Домнул Думнезеул востру, каре мерӂе ынаинтя воастрэ, Се ва лупта Ел Ынсушь пентру вой, потривит ку тот че а фэкут пентру вой суб окий воштри ын Еӂипт.’
31и у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.
31Апой, ын пустиу, ай вэзут кэ Домнул Думнезеул тэу те-а пуртат кум поартэ ун ом пе фиул сэу, пе тот друмул пе каре л-аць фэкут пынэ ла сосиря воастрэ ын локул ачеста.
32Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,
32Ку тоате ачестя, вой н-аць авут ынкредере ын Домнул Думнезеул востру,
33који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.
33каре мерӂя ынаинтя воастрэ пе друм, ка сэ вэ кауте ун лок де попосире: ноаптя ынтр-ун фок, ка сэ вэ арате друмул пе каре требуя сэ мерӂець, ши зиуа ынтр-ун нор.
34И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:
34Домнул а аузит гласул кувинтелор воастре. С-а мыният ши а журат зикынд:
35Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
35‘Ничунул дин бэрбаций каре фак парте дин ачест ням рэу ну ва ведя цара ачея бунэ пе каре ам журат кэ о вой да пэринцилор воштри,
36осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.
36афарэ де Калеб, фиул луй Иефуне. Ел о ва ведя, ши цара ын каре а мерс о вой да луй ши копиилор луй, пентру кэ а урмат ын тотул каля Домнулуй.’
37Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.
37Домнул С-а мыният ши пе мине дин причина воастрэ ши а зис: ‘Нич ту ну вей интра ын еа.
38Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.
38Иосуа, фиул луй Нун, служиторул тэу, ва интра ын еа; ынтэреште-л, кэч ел ва пуне пе Исраел ын стэпыниря цэрий ачелея.
39А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.
39Ши прунчий воштри, деспре каре аць зис: «Вор фи де жаф!», ши фиий воштри, каре ну куноск азь нич бинеле, нич рэул, ей вор интра ын еа; да, лор ле-о вой да ши ей о вор стэпыни.
40Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.
40Дар вой, ынтоарчеци-вэ ши плекаць ын пустиу, ынспре Маря Рошие.’
41А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.
41Вой аць рэспунс ши мь-аць зис: ‘Ам пэкэтуит ымпотрива Домнулуй; не вом суи ши не вом бате, кум не-а порунчит Домнул Думнезеул ностру.’ Ши в-аць ынчинс фиекаре армеле ши в-аць ынкуметат сэ вэ суиць пе мунте.
42А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.
42Домнул мь-а зис: ‘Спуне-ле: «Ну вэ суиць ши ну вэ луптаць, кэч Еу ну сунт ын мижлокул востру; ну кэутаць сэ фиць бэтуць де врэжмаший воштри.»’
43И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.
43Еу в-ам спус, дар н-аць аскултат, чи в-аць рэзврэтит ымпотрива порунчий Домнулуй ши в-аць суит семець пе мунте.
44Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.
44Атунч амориций, каре локуеск пе мунтеле ачеста, в-ау ешит ынаинте ши в-ау урмэрит ка албинеле; в-ау бэтут дин Сеир пынэ ла Хорма.
45И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.
45Ла ынтоарчеря воастрэ, аць плынс ынаинтя Домнулуй, дар Домнул ну в-а аскултат гласул ши н-а луат аминте ла вой.
46И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.
46Ши аша аць рэмас ла Кадес, унде аць стат мултэ време.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.