1. Мојсијева 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1У почетку створи Бог небо и земљу.
1Ла ынчепут, Думнезеу а фэкут черуриле ши пэмынтул.
2А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
2Пэмынтул ера пустиу ши гол; песте фаца адынкулуй де апе ера ынтунерик, ши Духул луй Думнезеу Се мишка пе дясупра апелор.
3И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.
3Думнезеу а зис: „Сэ фие луминэ!” Ши а фост луминэ.
4И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.
4Думнезеу а вэзут кэ лумина ера бунэ ши Думнезеу а деспэрцит лумина де ынтунерик.
5И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
5Думнезеу а нумит лумина зи, яр ынтунерикул л-а нумит ноапте. Астфел, а фост о сярэ ши апой а фост о диминяцэ: ачаста а фост зиуа ынтый.
6Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
6Думнезеу а зис: „Сэ фие о ынтиндере ынтре апе ши еа сэ деспартэ апеле де апе.”
7И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
7Ши Думнезеу а фэкут ынтиндеря, ши еа а деспэрцит апеле каре сунт дедесубтул ынтиндерий де апеле каре сунт дясупра ынтиндерий. Ши аша а фост.
8А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
8Думнезеу а нумит ынтиндеря чер. Астфел, а фост о сярэ ши апой а фост о диминяцэ: ачаста а фост зиуа а доуа.
9Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.
9Думнезеу а зис: „Сэ се стрынгэ ла ун лок апеле каре сунт дедесубтул черулуй ши сэ се арате ускатул!” Ши аша а фост.
10И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.
10Думнезеу а нумит ускатул пэмынт, яр грэмада де апе а нумит-о мэрь. Думнезеу а вэзут кэ лукрул ачеста ера бун.
11Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.
11Апой Думнезеу а зис: „Сэ дя пэмынтул вердяцэ, ярбэ ку сэмынцэ, помь родиторь, каре сэ факэ род дупэ союл лор ши каре сэ айбэ ын ей сэмынца лор пе пэмынт.” Ши аша а фост.
12И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.
12Пэмынтул а дат вердяцэ, ярбэ ку сэмынцэ дупэ союл ей ши помь каре фак род ши каре ышь ау сэмынца ын ей, дупэ союл лор. Думнезеу а вэзут кэ лукрул ачеста ера бун.
13И би вече и би јутро, дан трећи.
13Астфел, а фост о сярэ ши апой а фост о диминяцэ: ачаста а фост зиуа а трея.
14Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
14Думнезеу а зис: „Сэ фие ниште луминэторь ын ынтиндеря черулуй, ка сэ деспартэ зиуа де ноапте; ей сэ фие ниште семне каре сэ арате времуриле, зилеле ши аний
15и нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
15ши сэ служяскэ де луминэторь ын ынтиндеря черулуй, ка сэ луминезе пэмынтул.” Ши аша а фост.
16И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.
16Думнезеу а фэкут чей дой марь луминэторь, ши ануме: луминэторул чел май маре, ка сэ стэпыняскэ зиуа, ши луминэторул чел май мик, ка сэ стэпыняскэ ноаптя; а фэкут ши стелеле.
17И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
17Думнезеу й-а ашезат ын ынтиндеря черулуй, ка сэ луминезе пэмынтул,
18И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.
18сэ стэпыняскэ зиуа ши ноаптя ши сэ деспартэ лумина де ынтунерик. Думнезеу а вэзут кэ лукрул ачеста ера бун.
19И би вече и би јутро, дан четврти.
19Астфел, а фост о сярэ ши апой а фост о диминяцэ: ачаста а фост зиуа а патра.
20Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
20Думнезеу а зис: „Сэ мишуне апеле де вецуитоаре ши сэ збоаре пэсэрь дясупра пэмынтулуй пе ынтиндеря черулуй.”
21И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;
21Думнезеу а фэкут пештий чей марь ши тоате вецуитоареле каре се мишкэ ши де каре мишунэ апеле, дупэ союриле лор; а фэкут ши орьче пасэре ынарипатэ дупэ союл ей. Думнезеу а вэзут кэ ерау буне.
22и благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
22Думнезеу ле-а бинекувынтат ши а зис: „Крештець, ынмулцици-вэ ши умплець апеле мэрилор; сэ се ынмулцяскэ ши пэсэриле пе пэмынт.”
23И би вече и би јутро, дан пети.
23Астфел а фост о сярэ ши апой а фост о диминяцэ: ачаста а фост зиуа а чинчя.
24Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.
24Думнезеу а зис: „Сэ дя пэмынтул вецуитоаре дупэ союл лор; вите, тырытоаре ши фяре пэмынтешть дупэ союл лор.” Ши аша а фост.
25И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.
25Думнезеу а фэкут фяреле пэмынтулуй дупэ союл лор, вителе дупэ союл лор ши тоате тырытоареле пэмынтулуй дупэ союл лор. Думнезеу а вэзут кэ ерау буне.
26Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.
26Апой Думнезеу а зис: „Сэ фачем ом дупэ кипул Ностру, дупэ асемэнаря Ноастрэ; ел сэ стэпыняскэ песте пештий мэрий, песте пэсэриле черулуй, песте вите, песте тот пэмынтул ши песте тоате тырытоареле каре се мишкэ пе пэмынт.”
27И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.
27Думнезеу а фэкут пе ом дупэ кипул Сэу, л-а фэкут дупэ кипул луй Думнезеу; парте бэрбэтяскэ ши парте фемеяскэ й-а фэкут.
28И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.
28Думнезеу й-а бинекувынтат ши Думнезеу ле-а зис: „Крештець, ынмулцици-вэ, умплець пэмынтул ши супунеци-л ши стэпыниць песте пештий мэрий, песте пэсэриле черулуй ши песте орьче вецуитоаре каре се мишкэ пе пэмынт.”
29И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.
29Ши Думнезеу а зис: „Ятэ кэ в-ам дат орьче ярбэ каре фаче сэмынцэ ши каре есте пе фаца ынтрегулуй пэмынт ши орьче пом каре аре ын ел род ку сэмынцэ: ачаста сэ фие храна воастрэ.
30А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
30Яр тутурор фярелор пэмынтулуй, тутурор пэсэрилор черулуй ши тутурор виетэцилор каре се мишкэ пе пэмынт, каре ау ын еле о суфларе де вяцэ, ле-ам дат ка хранэ тоатэ ярба верде.” Ши аша а фост.
31Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.
31Думнезеу С-а уйтат ла тот че фэкусе ши ятэ кэ ерау фоарте буне. Астфел, а фост о сярэ ши апой а фост о диминяцэ: ачаста а фост зиуа а шася.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.