1. Мојсијева 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сеђаше на вратима содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље,
1Чей дой ынӂерь ау ажунс ла Содома сяра, ши Лот шедя ла поарта Содомей. Кынд й-а вэзут, Лот с-а скулат, ле-а ешит ынаинте ши с-а плекат пынэ ла пэмынт.
2и рече: Ходите, господо, у кућу слуге свог, и преноћите и оперите ноге своје; па сутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: Не, него ћемо преноћити на улици.
2Апой а зис: „Домний мей, интраць, вэ рог, ын каса робулуй востру, ка сэ рэмынець песте ноапте ын еа, ши спэлаци-вэ пичоареле; мыне вэ вець скула де диминяцэ ши вэ вець ведя де друм.” „Ну”, ау рэспунс ей, „чи вом петрече ноаптя ын улицэ.”
3Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хлебова пресних, и једоше.
3Дар Лот а стэруит де ей пынэ ау венит ши ау интрат ын каса луй. Ле-а прегэтит о чинэ, а пус сэ коакэ азиме ши ау мынкат.
4И још не беху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свих крајева,
4Дар ну се кулкасерэ ынкэ, ши оамений дин четате, бэрбаций дин Содома, тинерь ши бэтрынь, ау ынконжурат каса; тот нородул а алергат дин тоате колцуриле.
5и викаху Лота и говораху му: Где су људи што дођоше синоћ к теби? Изведи их к нама да их познамо.
5Ау кемат пе Лот ши й-ау зис: „Унде сунт оамений каре ау интрат ла тине ын ноаптя ачаста? Скоате-й афарэ ла ной, ка сэ не ымпреунэм ку ей.”
6А Лот изиђе к њима пред врата затворивши врата за собом,
6Лот а ешит афарэ ла ей ла ушэ, а ынкуят уша дупэ ел
7и рече им: Немојте, браћо, чинити зла.
7ши а зис: „Фрацилор, вэ рог, ну фачець о асеменя рэутате!
8Ево имам две кћери, које још не познаше човека; њих ћу вам извести, па чините с њима шта вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су зато ушли под мој кров.
8Ятэ кэ ам доуэ фете каре ну штиу де бэрбат; ам сэ ви ле адук афарэ ши ле вець фаче че вэ ва плэчя. Нумай ну фачець нимик ачестор оамень, фииндкэ ау венит суб умбра акоперишулуй касей меле.”
9А они рекоше: Ходи амо. Па онда рекоше: Овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човека, на Лота, и стадоше истављати врата.
9Ей ау стригат: „Плякэ!” Ши ау зис: „Омул ачеста а венит сэ локуяскэ аич ка ун стрэин ши акум вря сэ факэ пе жудекэторул. Ей бине, о сэ-ць фачем май рэу декыт лор.” Ши, ымпингынд пе Лот ку сила, с-ау апропият сэ спаргэ уша.
10А она два човека дигоше руке, и увукоше Лота себи у кућу, и затворише врата.
10Дар бэрбаций ачея ау ынтинс мына, ау трас пе Лот ынэунтру ла ей ын касэ ши ау ынкуят уша.
11А људе што беху пред вратима кућним уједанпут ослепише од најмањег до највећег, те не могаху наћи врата.
11Яр пе оамений каре ерау ла уша касей й-ау ловит ку орбире, де ла чел май мик пынэ ла чел май маре, аша кэ деӂяба се трудяу сэ гэсяскэ уша.
12Тада она два човека рекоше Лоту: Ако имаш овде још кога свог, или зета или сина или кћер, или кога год свог у овом граду, гледај нек иду одавде;
12Бэрбаций ачея ау зис луй Лот: „Пе чине май ай аич? Ӂинерь, фий ши фийче ши тот че ай ын четате – скоате-й дин локул ачеста.
13јер хоћемо да затремо место ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо.
13Кэч авем сэ нимичим локул ачеста, пентру кэ а ажунс маре плынӂере ынаинтя Домнулуй ымпотрива локуиторилор луй. Де ачея не-а тримис Домнул, ка сэ-л нимичим.”
14И изиђе Лот, и каза зетовима својим, за које хтеде дати кћери своје, и рече им: Устајте, идите из места овог, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовим учини да се шали.
14Лот а ешит ши а ворбит ку ӂинерий сэй, каре луасерэ пе фетеле луй: „Скулаци-вэ”, а зис ел, „ешиць дин локул ачеста; кэч Домнул аре сэ нимичяскэ четатя.” Дар ӂинерий луй кредяу кэ глумеште.
15А кад зора забеле, навалише анђели на Лота говорећи: Устани, узми жену своју, и две кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тог.
15Кынд с-а крэпат де зиуэ, ынӂерий ау стэруит де Лот зикынд: „Скоалэ-те, я-ць неваста ши челе доуэ фете, каре се афлэ аич, ка сэ ну перь ши ту ын нелеӂюиря четэций.”
16А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и две кћери његове, јер га беше жао Господу и изведоше га и пустише га иза града.
16Ши, фииндкэ Лот зэбовя, бэрбаций ачея й-ау апукат де мынэ пе ел, пе невастэ-са ши пе челе доуэ фете але луй, кэч Домнул воя сэ-й круце; л-ау скос ши л-ау лэсат афарэ дин четате.
17И кад их изведоше напоље, рече један: Избави душу своју и не обзири се натраг и у целој овој равни да ниси стао; бежи на оно брдо да не погинеш.
17Дупэ че й-ау скос афарэ, унул дин ей а зис: „Скапэ-ць вяца; сэ ну те уйць ынапой ши сэ ну те опрешть ын вреун лок дин кымпие. Скапэ ла мунте, ка сэ ну перь.”
18А Лот им рече: Немој, Господе!
18Лот ле-а зис: „О! ну, Доамне!
19Гле, слуга твој нађе милост пред Тобом, и милост је Твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем.
19Ятэ кэ ам кэпэтат тречере ынаинтя Та ши ай арэтат маре ындураре фацэ де мине, пэстрынду-мь вяца, дар ну пот сэ фуг ла мунте ынаинте ка сэ мэ атингэ прэпэдул ши вой пери.
20Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив.
20Ятэ, четатя ачаста есте дестул де апроапе ка сэ фуг ын еа ши есте микэ. О! де аш путя сэ фуг аколо…, есте аша де микэ… ши сэ скап ку вяцэ!”
21А он му рече: Ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече.
21Ши Ел й-а зис: „Ятэ кэ-ць фак ши хатырул ачеста ши ну вой нимичи четатя де каре ворбешть.
22Брже бежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор.
22Грэбеште-те де фуӂь ын еа, кэч ну пот фаче нимик пынэ ну вей ажунӂе аколо.” Пентру ачея с-а пус четэций ачелея нумеле Цоар.
23И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор.
23Рэсэря соареле пе пэмынт кынд а интрат Лот ын Цоар.
24Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња,
24Атунч, Домнул а фэкут сэ плоуэ песте Содома ши песте Гомора пучоасэ ши фок де ла Домнул дин чер.
25и затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски.
25А нимичит ку десэвыршире четэциле ачеля, тоатэ кымпия ши пе тоць локуиторий четэцилор, ши тот че крештя пе пэмынт.
26Али жена Лотова беше се обазрела идући за њим, и поста слан камен.
26Неваста луй Лот с-а уйтат ынапой ши с-а префэкут ынтр-ун стылп де саре.
27А сутрадан рано уставши Аврам, отиде на место где је стајао пред Господом;
27Авраам с-а скулат а доуа зи дис-де-диминяцэ ши с-а дус ла локул унде стэтусе ынаинтя Домнулуй.
28и погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи.
28Шь-а ындрептат привириле спре Содома ши Гомора ши спре тоатэ кымпия ши ятэ кэ а вэзут ридикынду-се де пе пэмынт ун фум, ка фумул унуй куптор.
29Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затре градове где живеше Лот.
29Кынд а нимичит Думнезеу четэциле кымпией, Шь-а адус аминте де Авраам ши а скэпат пе Лот дин мижлокул прэпэдулуй, прин каре а сурпат дин темелие четэциле унде ышь ашезасе Лот локуинца.
30А Лот отиде из Сигора и стани се на оном брду с две кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живеше у пећини с две кћери своје.
30Лот а ешит дин Цоар ши а рэмас пе мунте ку челе доуэ фете але луй, кэч с-а темут сэ рэмынэ ын Цоар. А локуит ынтр-о пештерэ ку челе доуэ фете але луй.
31А старија рече млађој: Наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама, као што је обичај по свој земљи.
31Чя май маре а зис челей май тинере: „Татэл ностру есте бэтрын ши ну май есте ничун бэрбат ын цинутул ачеста ка сэ интре ла ной, дупэ обичеюл тутурор цэрилор.
32Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом.
32Вино сэ пунем пе татэл ностру сэ бя вин ши сэ не кулкэм ку ел, ка сэ не пэстрэм сэмынца прин татэл ностру.”
33И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде.
33Ау фэкут дар пе татэл лор де а бэут вин ын ноаптя ачея, ши чя май маре с-а дус ши с-а кулкат ку татэл ей. Ел н-а бэгат де сямэ нич кынд с-а кулкат еа, нич кынд с-а скулат.
34А сутрадан рече старија млађој: Гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом.
34А доуа зи, чя май маре а зис челей май тинере: „Ятэ, еу м-ам кулкат ын ноаптя трекутэ ку татэл меу; хайдем сэ-й дэм сэ бя вин ши ын ноаптя ачаста, ши ду-те де те кулкэ ши ту ку ел, ка сэ не пэстрэм сэмынца прин татэл ностру.”
35Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши млађа леже с њим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде.
35Ау дат татэлуй лор де а бэут вин ши ын ноаптя ачея; апой чя май тынэрэ с-а дус ши с-а кулкат ку ел. Ел н-а бэгат де сямэ нич кынд с-а кулкат еа, нич кынд с-а скулат.
36И обе кћери Лотове затруднеше од оца свог.
36Челе доуэ фете але луй Лот ау рэмас астфел ынсэрчинате де татэл лор.
37И старија роди сина, и надеде му име Моав; од њега су Моавци до данашњег дана.
37Чя май маре а нэскут ун фиу, кэруя й-а пус нумеле Моаб. Ел есте татэл моабицилор дин зиуа де азь.
38Па и млађа роди сина, и надеде му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњег дана.
38Чя май тынэрэ а нэскут ши еа ун фиу, кэруя й-а пус нумеле Бен-Амми. Ел есте татэл амоницилор дин зиуа де азь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.