1. Мојсијева 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.
1Домнул Шь-а адус аминте де челе че спусесе Сарей ши Домнул а ымплинит фацэ де Сара че фэгэдуисе.
2Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.
2Сара а рэмас ынсэрчинатэ ши а нэскут луй Авраам ун фиу ла бэтрынеце, ла время хотэрытэ, деспре каре-й ворбисе Думнезеу.
3И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.
3Авраам а пус фиулуй сэу ноу-нэскут, пе каре и-л нэскусе Сара, нумеле Исаак.
4И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.
4Авраам а тэят ымпрежур пе фиул сэу Исаак ла вырста де опт зиле, кум ый порунчисе Думнезеу.
5А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.
5Авраам ера ын вырстэ де о сутэ де ань ла наштеря фиулуй сэу Исаак.
6А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.
6Ши Сара а зис: „Думнезеу м-а фэкут де рыс: орьчине ва аузи ва рыде де мине.”
7И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.
7Ши а адэугат: „Чине с-ар фи гындит сэ спунэ луй Авраам кэ Сара ва да цыцэ ла копий? Ши тотушь й-ам нэскут ун фиу ла бэтрынеце!”
8А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
8Копилул с-а фэкут маре ши а фост ынцэркат. Авраам а фэкут ун оспэц маре ын зиуа кынд а фост ынцэркат Исаак.
9И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;
9Сара а вэзут рызынд пе фиул пе каре-л нэскусе луй Авраам еӂиптянка Агар.
10па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.
10Ши а зис луй Авраам: „Изгонеште пе роаба ачаста ши пе фиул ей, кэч фиул роабей ачестея ну ва моштени ымпреунэ ку фиул меу, ку Исаак.”
11А то Авраму би врло криво ради сина његовог.
11Кувинтеле ачестя н-ау плэкут делок луй Авраам, дин причина фиулуй сэу.
12Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.
12Дар Думнезеу а зис луй Авраам: „Сэ ну те мыхнешть де кувинтеле ачестя, дин причина копилулуй ши дин причина роабей тале; фэ Сарей тот че-ць чере, кэч нумай дин Исаак ва еши о сэмынцэ каре ва пурта ку адевэрат нумеле тэу.
13Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.
13Дар ши пе фиул роабей тале ыл вой фаче ун ням, кэч есте сэмынца та.”
14И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.
14А доуа зи, Авраам с-а скулат де диминяцэ, а луат пыне ши ун бурдуф ку апэ, пе каре и л-а дат Агарей ши и л-а пус пе умэр; й-а дат ши копилул ши й-а дат друмул. Еа а плекат ши а рэтэчит прин пустиул Беер-Шеба.
15А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,
15Кынд с-а испрэвит апа дин бурдуф, а арункат копилул суб ун туфиш
16па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.
16ши с-а дус де а шезут ын фаца луй ла о микэ депэртаре де ел, ка ла о арункэтурэ де арк, кэч зичя еа: „Сэ ну вэд моартя копилулуй!” А шезут дар ын фаца луй ла о парте, а ридикат гласул ши а ынчепут сэ плынгэ.
17А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.
17Думнезеу а аузит гласул копилулуй, ши Ынӂерул луй Думнезеу а стригат дин чер пе Агар ши й-а зис: „Че ай ту, Агар? Ну те теме, кэч Думнезеу а аузит гласул копилулуй ын локул унде есте.
18Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
18Скоалэ-те, я копилул ши цине-л де мынэ, кэч вой фаче дин ел ун ням маре.”
19И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.
19Ши Думнезеу й-а дескис окий ши еа а вэзут ун извор де апэ; с-а дус де а умплут бурдуфул ку апэ ши а дат копилулуй сэ бя.
20И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.
20Думнезеу а фост ку копилул, каре а крескут, а локуит ын пустиу ши а ажунс вынэтор ку аркул.
21А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.
21А локуит ын пустиул Паран ши мама са й-а луат о невастэ дин цара Еӂиптулуй.
22У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
22Ын время ачея, Абимелек, ынсоцит де Пикол, кэпетения оштирий луй, а ворбит астфел луй Авраам: „Думнезеу есте ку тине ын тот че фачь.
23Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
23Журэ-мь акум, аич, пе Нумеле луй Думнезеу, кэ ну мэ вей ыншела ничодатэ, нич пе мине, нич пе копиий мей, нич пе непоций мей, ши кэ вей авя фацэ де мине ши фацэ де цара ын каре локуешть ка стрэин ачеяшь бунэвоинцэ пе каре о ам еу фацэ де тине.”
24А Аврам рече: Хоћу се заклети.
24Авраам а зис: „Жур!”
25Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
25Дар Авраам а бэгат винэ луй Абимелек пентру о фынтынэ де апэ, пе каре пусесерэ мына ку сила робий луй Абимелек.
26А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
26Абимелек а рэспунс: „Ну штиу чине а фэкут лукрул ачеста; нич ту ну мь-ай дат де штире ши нич еу ну афлу декыт азь.”
27Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.
27Ши Авраам а луат ой ши бой, пе каре й-а дат луй Абимелек, ши ау фэкут легэмынт амындой.
28А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
28Авраам а пус деопарте шапте мелушеле дин турмэ.
29А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
29Ши Абимелек а зис луй Авраам: „Че сунт ачесте шапте мелушеле пе каре ле-ай пус деопарте?”
30А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.
30Ел а рэспунс: „Требуе сэ примешть дин мына мя ачесте шапте мелушеле, пентру ка сэ-мь служяскэ де мэртурие кэ ам сэпат фынтына ачаста.”
31Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.
31Ятэ де че локул ачела се нумеште Беер-Шеба, кэч аколо шь-ау журат ей крединцэ унул алтуя.
32Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.
32Астфел ау фэкут ей легэмынт ла Беер-Шеба. Дупэ ачея, Абимелек с-а скулат ымпреунэ ку Пикол, кэпетения оштирий сале, ши с-ау ынторс ын цара филистенилор.
33А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.
33Авраам а сэдит ун тамариск ла Беер-Шеба ши а кемат аколо Нумеле Домнулуй Думнезеулуй челуй вешник.
34И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.
34Авраам а локуит мултэ време ка стрэин ын цара филистенилор.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.