1. Мојсијева 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им: Рађајте се и множите се и напуните земљу;
1Думнезеу а бинекувынтат пе Ное ши пе фиий сэй ши ле-а зис: „Крештець, ынмулцици-вэ ши умплець пэмынтул.
2и све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.
2С-апуче гроаза ши фрика де вой пе орьче добиток де пе пэмынт, пе орьче пасэре а черулуй, пе тот че се мишкэ пе пэмынт ши пе тоць пештий мэрий: ви ле-ам дат ын мыниле воастре!
3Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.
3Тот че се мишкэ ши аре вяцэ сэ вэ служяскэ де хранэ; тоате ачестя ви ле дау, ка ши ярба верде.
4Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.
4Нумай карне ку вяца ей, адикэ сынӂеле ей, сэ ну мынкаць.
5Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију.
5Кэч вой чере ынапой сынӂеле вецилор воастре; ыл вой чере ынапой де ла орьче добиток ши вой чере ынапой вяца омулуй дин мына омулуй, дин мына орькэруй ом, каре есте фрателе луй.
6Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.
6Дакэ варсэ чинева сынӂеле омулуй, ши сынӂеле луй сэ фие вэрсат де ом, кэч Думнезеу а фэкут пе ом дупэ кипул Луй.
7Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.
7Яр вой крештець ши ынмулцици-вэ; рэспындици-вэ пе пэмынт ши ынмулцици-вэ пе ел!”
8И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:
8Думнезеу а май ворбит луй Ное ши фиилор луй, каре ерау ку ел, ши а зис:
9А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас,
9„Ятэ, Еу фак ун легэмынт ку вой ши ку сэмынца воастрэ, каре ва вени дупэ вой;
10и са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.
10ку тоате вецуитоареле каре сунт ку вой, атыт пэсэриле, кыт ши вителе, ши тоате фяреле де пе пэмынт каре сунт ку вой; ку тоате челе каре ау ешит дин корабие ши ку орьче алте добитоаче де пе пэмынт.
11Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.
11Фак ун легэмынт ку вой кэ ничо фэптурэ ну ва май фи нимичитэ де апеле потопулуй ши ну ва май вени потоп, ка сэ пустияскэ пэмынтул.”
12И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:
12Ши Думнезеу а зис: „Ятэ семнул легэмынтулуй пе каре-л фак ынтре Мине ши вой ши ынтре тоате вецуитоареле каре сунт ку вой, пентру тоате нямуриле де оамень ын вечь:
13Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.
13куркубеул Меу, пе каре л-ам ашезат ын нор, ел ва служи ка семн ал легэмынтулуй динтре Мине ши пэмынт.
14Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима,
14Кынд вой стрынӂе норь дясупра пэмынтулуй, куркубеул се ва арэта ын нор,
15и опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.
15ши Еу Ымь вой адуче аминте де легэмынтул динтре Мине ши вой ши динтре тоате вецуитоареле де орьче труп; ши апеле ну се вор май фаче ун потоп, ка сэ нимичяскэ орьче фэптурэ.
16Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.
16Куркубеул ва фи ын нор, ши Еу Мэ вой уйта ла ел, ка сэ-Мь адук аминте де легэмынтул чел вешник динтре Думнезеу ши тоате вецуитоареле де орьче труп де пе пэмынт.”
17И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.
17Ши Думнезеу а зис луй Ное: „Ачеста есте семнул легэмынтулуй пе каре л-ам фэкут ынтре Мине ши орьче фэптурэ де пе пэмынт.”
18А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.
18Фиий луй Ное, каре ау ешит дин корабие, ерау: Сем, Хам ши Иафет: Хам есте татэл луй Канаан.
19То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.
19Ачештя ау фост чей трей фий ай луй Ное, ши дин ей с-ау рэспындит оамень песте тот пэмынтул.
20А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.
20Ное а ынчепут сэ фие лукрэтор де пэмынт ши а сэдит о вие.
21И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог.
21А бэут вин, с-а ымбэтат ши с-а дезголит ын мижлокул кортулуй сэу.
22А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу.
22Хам, татэл луй Канаан, а вэзут голичуня татэлуй сэу ши а спус челор дой фраць ай луй афарэ.
23А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог.
23Атунч, Сем ши Иафет ау луат мантауа, ау пус-о пе умерь, ау мерс де-а-ндэрателя ши ау акоперит голичуня татэлуй лор; фииндкэ фецеле ле ерау ынтоарсе ынапой, н-ау вэзут голичуня татэлуй лор.
24А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,
24Ное с-а трезит дин амецяла винулуй ши а афлат че-й фэкусе фиул сэу чел май тынэр.
25и рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!
25Ши а зис: „Блестемат сэ фие Канаан! Сэ фие робул робилор фрацилор луй!”
26И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!
26Ел а май зис: „Бинекувынтат сэ фие Домнул Думнезеул луй Сем, Ши Канаан сэ фие робул луй!
27Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга!
27Думнезеу сэ лэрӂяскэ локуриле стэпыните де Иафет. Иафет сэ локуяскэ ын кортуриле луй Сем, Ши Канаан сэ фие робул лор!”
28И поживе Ноје после потопа триста педесет година.
28Ное а трэит, дупэ потоп, трей суте чинчзечь де ань.
29А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.
29Тоате зилеле луй Ное ау фост де ноуэ суте чинчзечь де ань, апой а мурит.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.