1. Мојсијева 50
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Тада Јосиф паде на лице оцу свом, и плака над њим целујући га.
1Иосиф с-а арункат пе фаца татэлуй сэу, л-а плынс ши л-а сэрутат.
2И заповеди Јосиф слугама својим лекарима да мирисима помажу оца његовог; и лекари помазаше мирисима Израиља.
2А порунчит докторилор каре ерау ын служба луй сэ ымбэлсэмезе пе татэл сэу, ши докторий ау ымбэлсэмат пе Исраел.
3И наврши му се четрдесет дана, јер толико дана треба оним које помажу мирисима; и плакаше за њим Мисирци седамдесет дана.
3Патрузечь де зиле ау трекут астфел ши ау фост ынтребуинцате ку ымбэлсэмаря луй. Ши еӂиптений л-ау плынс шаптезечь де зиле.
4А кад прођоше жалосни дани, рече Јосиф домашњима Фараоновим говорећи: Ако сам нашао милост пред вама, говорите Фараону и реците:
4Дупэ че ау трекут зилеле де жале, Иосиф а ворбит оаменилор дин каса луй Фараон ши ле-а зис: „Дакэ ам кэпэтат тречере ынаинтя воастрэ, спунець, вэ рог, луй Фараон че вэ спун еу.
5Отац ме је мој заклео говорећи: Ево, ја ћу скоро умрети; у гробу мом, који ископах у земљи хананској, онде ме погреби. Па сада да идем да погребем оца свог, а после ћу опет доћи.
5‘Татэл меу м-а пус сэ жур, зикынд: «Ятэ, ын курынд еу ам сэ мор! Сэ мэ ынгропь ын мормынтул пе каре ми л-ам сэпат ын цара Канаан.» Аш вря дар сэ мэ суй аколо, ка сэ ынгроп пе татэл меу, ши дупэ ачея мэ вой ынтоарче.’”
6А Фараон му рече: Иди, погреби оца свог како те је заклео.
6Фараон а рэспунс: „Суе-те ши ынгроапэ пе татэл тэу, дупэ журэмынтул пе каре те-а пус сэ-л фачь.”
7И отиде Јосиф да погребе оца свог; и с њим пођоше све слуге Фараонове, старешине од дома његовог и све старешине од земље мисирске.
7Иосиф с-а суит ка сэ ынгроапе пе татэл сэу. Ымпреунэ ку ел с-ау суит тоць служиторий луй Фараон, бэтрыний касей луй, тоць бэтрыний цэрий Еӂиптулуй,
8И сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његовог; само децу своју и овце своје и говеда своја оставише у земљи гесемској.
8тоатэ каса луй Иосиф, фраций сэй ши каса татэлуй сэу; н-ау лэсат ын цинутул Госен декыт прунчий, оиле ши боий.
9А пође с њим кола и коњаника толико да беше војска врло велика.
9Ымпреунэ ку Иосиф май ерау каре ши кэлэрець, аша кэ алаюл ера фоарте маре.
10А кад дођоше на гумно Атадово, које је с оне стране Јордана, плакаше онде много и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана.
10Кынд ау ажунс ла ария луй Атад, каре есте динколо де Йордан, ау фэкут плынӂере маре ши жалникэ, ши Иосиф а цинут ын чинстя татэлуй сэу ун бочет де шапте зиле.
11А људи из оне земље, Хананејци, кад видеше плач на гумну Атадовом, рекоше: У великој су жалости Мисирци. Зато прозваше оно место с оне стране Јордана Жалост мисирска.
11Локуиторий цэрий, канааниций, ау фост марторь ла бочетул ачеста дин ария луй Атад ши ау зис: „Ятэ ун маре бочет принтре еӂиптень!” Де ачея с-а дат ачестей арий нумеле Абел-Мицраим; еа есте динколо де Йордан.
12И учинише му синови његови како им беше заповедио.
12Астфел ау ымплинит фиий луй Иаков порунчиле татэлуй лор.
13Однесоше га синови његови у земљу хананску, и погребоше га у пећини на њиви макпелској, коју купи Аврам да има свој гроб у Ефрона Хетејина према Мамрији.
13Л-ау дус ын цара Канаан ши л-ау ынгропат ын пештера дин огорул Макпела, пе каре-л кумпэрасе Авраам де ла хетитул Ефрон ка мошие де ынмормынтаре ши каре есте фацэ ын фацэ ку Мамре.
14И погребавши оца свог врати се Јосиф у Мисир и браћа његова и сви који беху изашли с њим да погребу оца његовог.
14Иосиф, дупэ че а ынгропат пе татэл сэу, с-а ынторс ын Еӂипт ымпреунэ ку фраций сэй ши ку тоць чей че се суисерэ ку ел ка сэ ынгроапе пе татэл сэу.
15А браћа Јосифова видећи где им отац умре, рекоше: Може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо.
15Кынд ау вэзут фраций луй Иосиф кэ татэл лор а мурит, ау зис: „Дакэ ва принде Иосиф урэ пе ной ши не ва ынтоарче тот рэул пе каре и л-ам фэкут?”
16Зато поручише Јосифу: Отац твој заповеди на самрти и рече:
16Ши ау тримис сэ спунэ луй Иосиф: „Татэл тэу а дат порунка ачаста ынаинте де моарте:
17Овако кажите Јосифу: Молим те, опрости браћи својој безакоње и грех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слугама Бога оца твог. А Јосиф заплака се кад му то рекоше.
17‘Аша сэ ворбиць луй Иосиф: «О, яртэ нелеӂюиря фрацилор тэй ши пэкатул лор, кэч ць-ау фэкут рэу!»’ Яртэ акум пэкатул робилор Думнезеулуй татэлуй тэу!” Иосиф а плынс кынд а аузит кувинтеле ачестя.
18После дођоше и браћа његова и падоше пред њим и рекоше: Ево смо слуге твоје.
18Фраций луй ау венит ши с-ау арункат ей ыншишь ку фаца ла пэмынт ынаинтя луй ши й-ау зис: „Сунтем робий тэй.”
19А Јосиф им рече: Не бојте се, зар сам ја место Бога?
19Иосиф ле-а зис: „Фиць фэрэ тямэ, кэч сунт еу оаре ын локул луй Думнезеу?
20Ви сте мислили зло по ме, али је Бог мислио добро, да учини шта се данас збива, да се сачува у животу многи народ.
20Вой, негрешит, в-аць гындит сэ-мь фачець рэу, дар Думнезеу а скимбат рэул ын бине, ка сэ ымплиняскэ чея че се веде азь, ши ануме сэ скапе вяца унуй попор ын маре нумэр.
21Не бојте се дакле; ја ћу хранити вас и вашу децу. Тако их утеши и ослободи.
21Фиць дар фэрэ тямэ, кэч еу вэ вой хрэни пе вой ши пе копиий воштри.” Ши й-а мынгыят ши ле-а ымбэрбэтат инимиле.
22Тако живљаше Јосиф у Мисиру с домом оца свог, и поживе сто и десет година.
22Иосиф а локуит ын Еӂипт, ел ши каса татэлуй сэу, ши а трэит о сутэ зече ань.
23И виде Јосиф синове Јефремове до трећег колена; и синови Махира сина Манасијиног родише се и одрастоше на коленима Јосифовим.
23Иосиф а вэзут пе фиий луй Ефраим пынэ ла ал трейля ням; ши фиий луй Макир, фиул луй Манасе, с-ау нэскут пе ӂенункий луй.
24И рече Јосиф браћи својој: Ја ћу скоро умрети; али ће вас зацело Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову.
24Иосиф а зис фрацилор сэй: „Еу ам сэ мор! Дар Думнезеу вэ ва черчета ши вэ ва фаче сэ вэ суиць дин цара ачаста ын цара пе каре а журат кэ о ва да луй Авраам, луй Исаак ши луй Иаков.”
25И закле Јосиф синове Израиљеве и рече: Заиста ће вас походити Бог; а ви онда однесите кости моје одавде.
25Иосиф а пус пе фиий луй Исраел сэ журе, зикынд: „Кынд вэ ва черчета Думнезеу, сэ луаць ши оаселе меле де аич.”
26Потом умре Јосиф, а беше му сто и десет година; и помазавши га мирисима метнуше га у ковчег у Мисиру.
26Иосиф а мурит ын вырстэ де о сутэ зече ань. Л-ау ымбэлсэмат ши л-ау пус ынтр-ун сикриу ын Еӂипт.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.