1. Мојсијева 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа.
1Адам с-а ымпреунат ку невастэ-са Ева; еа а рэмас ынсэрчинатэ ши а нэскут пе Каин. Ши а зис: „Ам кэпэтат ун ом ку ажуторул Домнулуй!”
2И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.
2А май нэскут ши пе фрателе сэу Абел. Абел ера чобан, яр Каин ера плугар.
3А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљског;
3Дупэ о букатэ де време, Каин а адус Домнулуй о жертфэ де мынкаре дин роаделе пэмынтулуй.
4а и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос,
4Абел а адус ши ел о жертфэ де мынкаре дин оиле ынтый нэскуте але турмей луй ши дин грэсимя лор. Домнул а привит ку плэчере спре Абел ши спре жертфа луй,
5а на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени.
5дар спре Каин ши спре жертфа луй н-а привит ку плэчере. Каин с-а мыният фоарте таре ши и с-а посоморыт фаца.
6Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промени?
6Ши Домнул а зис луй Каин: „Пентру че те-ай мыният ши пентру че ци с-а посоморыт фаца?
7Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.
7Ну-й аша? Дакэ фачь бине, вей фи бине примит, дар, дакэ фачь рэу, пэкатул пындеште ла ушэ; доринца луй се цине дупэ тине, дар ту сэ-л стэпынешть.”
8После говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га.
8Ынсэ Каин а зис фрателуй сэу Абел: „Хайдем сэ ешим ла кымп.” Дар, пе кынд ерау ла кымп, Каин с-а ридикат ымпотрива фрателуй сэу Абел ши л-а оморыт.
9Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог?
9Домнул а зис луй Каин: „Унде есте фрателе тэу Абел?” Ел а рэспунс: „Ну штиу. Сунт еу пэзиторул фрателуй меу?”
10А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени.
10Ши Думнезеу а зис: „Че ай фэкут? Гласул сынӂелуй фрателуй тэу стригэ дин пэмынт ла Мине.
11И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје.
11Акум, блестемат ешть ту, изгонит дин огорул ачеста, каре шь-а дескис гура ка сэ примяскэ дин мына та сынӂеле фрателуй тэу!
12Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи.
12Кынд вей лукра пэмынтул, сэ ну-ць май дя богэция луй. Прибяг ши фугар сэ фий пе пэмынт.”
13А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити.
13Каин а зис Домнулуй: „Педяпса мя е пря маре ка с-о пот суфери.
14Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.
14Ятэ кэ Ту мэ изгонешть азь де пе фаца пэмынтулуй; еу ва требуи сэ мэ аскунд де Фаца Та ши сэ фиу прибяг ши фугар пе пэмынт, ши орьчине мэ ва гэси мэ ва оморы.”
15А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.
15Домнул й-а зис: „Ничдекум, чи, дакэ ва оморы чинева пе Каин, Каин сэ фие рэзбунат де шапте орь.” Ши Домнул а хотэрыт ун семн пентру Каин, ка орьчине ыл ва гэси сэ ну-л омоаре.
16И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему.
16Апой, Каин а ешит дин Фаца Домнулуй ши а локуит ын цара Нод, ла рэсэрит де Еден.
17И позна Кајин жену своју, а она затрудне и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина свог Енох.
17Каин с-а ымпреунат ку невастэ-са; еа а рэмас ынсэрчинатэ ши а нэскут пе Енох. Ел а ынчепут апой сэ зидяскэ о четате ши а пус ачестей четэць нумеле фиулуй сэу Енох.
18А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила; а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха.
18Енох а фост татэл луй Ирад; Ирад а фост татэл луй Мехуиаел; Мехуиаел а фост татэл луй Метушаел ши Метушаел а фост татэл луй Ламех.
19И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села.
19Ламех шь-а луат доуэ невесте: нумеле унея ера Ада ши нумеле челейлалте ера Цила.
20И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу.
20Ада а нэскут пе Иабал: ел а фост татэл челор че локуеск ын кортурь ши пэзеск вителе.
21А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи.
21Нумеле фрателуй сэу ера Иубал: ел а фост татэл тутурор челор че кынтэ ку алэута ши ку кавалул.
22А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од бронзе и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема.
22Цила, де партя ей, а нэскут ши еа пе Тубал-Каин, фэуриторул тутурор унелтелор де арамэ ши де фер. Сора луй Тубал-Каин ера Наама.
23И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: убићу човека за рану своју и младића за масницу своју.
23Ламех а зис невестелор сале: „Ада ши Цила, аскултаць гласул меу! Невестеле луй Ламех, аскултаць кувынтул меу! Ам оморыт ун ом пентру рана мя Ши ун тынэр пентру вынэтэиле меле.
24Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.
24Каин ва фи рэзбунат де шапте орь, Яр Ламех, де шаптезечь де орь кыте шапте.”
25А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и наде му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другог сина за Авеља, ког уби Кајин.
25Адам с-а ымпреунат ярэшь ку невастэ-са; еа а нэскут ун фиу ши й-а пус нумеле Сет; „кэч”, а зис еа, „Думнезеу мь-а дат о алтэ сэмынцэ ын локул луй Абел, пе каре л-а учис Каин”.
26И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње.
26Луй Сет и с-а нэскут ши луй ун фиу ши й-а пус нумеле Енос. Атунч ау ынчепут оамений сэ кеме Нумеле Домнулуй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.