1. Мојсијева 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати.
1Домнул зисесе луй Аврам: „Ешь дин цара та, дин рудения та ши дин каса татэлуй тэу ши вино ын цара пе каре ць-о вой арэта.
2И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.
2Вой фаче дин тине ун ням маре ши те вой бинекувынта; ыць вой фаче ун нуме маре ши вей фи о бинекувынтаре.
3Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.
3Вой бинекувынта пе чей че те вор бинекувынта ши вой блестема пе чей че те вор блестема ши тоате фамилииле пэмынтулуй вор фи бинекувынтате ын тине.”
4Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана.
4Аврам а плекат, кум ый спусесе Домнул, ши а плекат ши Лот ымпреунэ ку ел. Аврам авя шаптезечь ши чинч де ань кынд а ешит дин Харан.
5И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу.
5Аврам а луат пе Сарай, невастэ-са, ши пе Лот, фиул фрателуй сэу, ымпреунэ ку тоате авериле пе каре ле стрынсесерэ ши ку тоате слуӂиле пе каре ле кыштигасерэ ын Харан. Ау плекат ын цара Канаан ши ау ажунс ын цара Канаан.
6И пође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи.
6Аврам а стрэбэтут цара пынэ ла локул нумит Сихем, пынэ ла стежарул луй Море. Канааниций ерау атунч ын царэ.
7И јави се Господ Авраму и рече: Твом семену даћу земљу ову. И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.
7Домнул С-а арэтат луй Аврам ши й-а зис: „Тоатэ цара ачаста о вой да семинцей тале.” Ши Аврам а зидит аколо ун алтар Домнулуй, каре и Се арэтасе.
8После отиде оданде на брдо, које је према истоку од Ветиља, и онде разапе шатор свој, те му Ветиљ беше са запада а Гај с истока; и онде начини Господу жртвеник, и призва име Господње.
8Де аколо а порнит спре мунте, ла рэсэрит де Бетел, ши шь-а ынтинс кортул авынд Бетелул ла апус ши Ай ла рэсэрит. А зидит ши аколо ун алтар Домнулуй ши а кемат Нумеле Домнулуй.
9Оданде отиде Аврам даље идући на југ.
9Аврам шь-а урмат друмул, ынаинтынд мереу спре мязэзи.
10Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се онде склони; јер глад беше велика у оној земљи.
10А венит ынсэ о фоамете ын царэ, ши Аврам с-а коборыт ын Еӂипт ка сэ локуяскэ пентру кытэва време аколо, кэч ера маре фоамете ын царэ.
11А кад се приближи да већ уђе у Мисир, рече Сари жени својој: Гле, знам да си жена лепа у лицу.
11Кынд ера апроапе сэ интре ын Еӂипт, а зис невестей сале Сарай: „Ятэ, штиу кэ ешть о фемее фрумоасэ ла фацэ.
12Зато кад те виде Мисирци рећи ће: Ово му је жена. Па ће ме убити, а тебе ће оставити у животу.
12Кынд те вор ведя еӂиптений, вор зиче: ‘Ачаста есте неваста луй!’ Ши пе мине мэ вор оморы, яр пе тине те вор лэса ку вяцэ.
13Него хајде кажи да си ми сестра, те ће мени бити добро тебе ради и остаћу у животу уз тебе.
13Спуне, рогу-те, кэ ешть сора мя, ка сэ-мь мяргэ бине дин причина та ши суфлетул меу сэ трэяскэ даторитэ цие.”
14И кад дође Аврам у Мисир, видеше Мисирци жену да је врло лепа.
14Кынд а ажунс Аврам ын Еӂипт, еӂиптений ау вэзут кэ неваста луй ера фоарте фрумоасэ.
15И видеше је кнезови Фараонови, и хвалише је пред Фараоном. И узеше је у двор Фараонов.
15Службаший чей май де фрунте ай луй Фараон ау вэзут-о ши ей ши ау лэудат-о ла Фараон, ши фемея а фост адусэ ын каса луй Фараон.
16И он чињаше добро Авраму ње ради, те имаше оваца и говеда и магараца и слуга и слушкиња и магарица и камила.
16Пе Аврам л-а примит бине дин причина ей ши Аврам а кэпэтат ой, бой, мэгарь, робь ши роабе, мэгэрице ши кэмиле.
17Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове.
17Дар Домнул а ловит ку марь урӂий пе Фараон ши каса луй дин причина невестей луй Аврам, Сарай.
18Тада дозва Фараон Аврама и рече му: Шта ми то учини? Зашто ми ниси казао да ти је жена?
18Атунч, Фараон а кемат пе Аврам ши й-а зис: „Че мь-ай фэкут? Пентру че ну мь-ай спус кэ есте невастэ-та?
19Зашто си казао: Сестра ми је? Те је узех за жену. Сад ето ти жене, узми је, па иди.
19Де че ай зис: ‘Есте сора мя’, ши ам луат-о астфел де невастэ? Акум, ятэ-ць неваста; я-о ши плякэ!”
20И Фараон заповеди људима за њ, те га испратише и жену његову и шта год имаше.
20Ши Фараон а дат порункэ оаменилор луй сэ-л петрякэ пе ел, пе неваста са ши тот че авя.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.