1. Мојсијева 34
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.
1Дина, фата пе каре о нэскусе луй Иаков Лея, а ешит сэ вадэ пе фетеле цэрий.
2А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.
2Еа а фост зэритэ де Сихем, фиул хевитулуй Хамор, домниторул цэрий. Ел а пус мына пе еа, с-а кулкат ку еа ши а нечинстит-о.
3И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.
3С-а липит ку тоатэ инима де Дина, фата луй Иаков, а юбит фата ши а кэутат с-о лиништяскэ.
4И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.
4Дупэ ачея Сихем а зис татэлуй сэу Хамор: „Я-мь де невастэ пе фата ачаста!”
5А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.
5Иаков а афлат кэ-й нечинстисе пе фийкэ-са Дина ши, фииндкэ фиий сэй ерау ку вителе ла пэшуне, Иаков а тэкут пынэ ла ынтоарчеря лор.
6А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.
6Хамор, татэл луй Сихем, с-а дус ла Иаков ка сэ-й ворбяскэ.
7А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.
7Дар, кынд с-ау ынторс фиий луй Иаков де ла пэшуне ши ау аузит лукрул ачеста, с-ау супэрат ши с-ау мыният фоарте таре, пентру кэ Сихем сэвыршисе о мишелие ын Исраел, кулкынду-се ку фата луй Иаков: аша чева н-ар фи требуит сэ се факэ ничодатэ.
8Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.
8Хамор ле-а ворбит астфел: „Фиул меу Сихем с-а липит ку тоатэ инима де фата воастрэ. Вэ рог, даци-й-о де невастэ
9И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.
9ши ынкускрици-вэ ку ной; вой даци-не фетеле воастре ши луаць пентру вой пе але ноастре!
10Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.
10Локуиць ку ной; цара вэ стэ ынаинте, рэмынець ын еа, фачець негоц ши кумпэраць пэмынтурь ын еа.”
11И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.
11Сихем а зис татэлуй ши фрацилор Диней: „Сэ капэт тречере ынаинтя воастрэ, ши вэ вой да че-мь вець чере.
12Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.
12Череци-мь о зестре кыт де маре ши кыт де мулте дарурь, ши вой да тот че-мь вець зиче; нумай даци-мь фата де невастэ.”
13А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.
13Фиий луй Иаков ау рэспунс ши ау ворбит ку виклешуг луй Сихем ши татэлуй сэу Хамор, пентру кэ Сихем нечинстисе пе сора лор Дина.
14И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.
14Ей й-ау зис: „Есте ун лукру пе каре ну-л путем фаче, сэ дэм пе сора ноастрэ унуй ом нетэят ымпрежур, кэч ар фи о окарэ пентру ной.
15Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.
15Ну не вом ынвои ла аша чева декыт дакэ вэ фачець ши вой ка ной ши дакэ орьче парте бэрбэтяскэ динтре вой се ва тэя ымпрежур.
16Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.
16Атунч вэ вом да пе фетеле ноастре ши вом луа пентру ной пе але воастре; вом локуи ку вой ши вом фаче ымпреунэ ун сингур нород.
17Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.
17Дар, дакэ ну воиць сэ не аскултаць ши сэ вэ тэяць ымпрежур, не вом луа фата ши вом плека.”
18И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.
18Кувинтеле лор ау плэкут луй Хамор ши луй Сихем, фиул луй Хамор.
19И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.
19Тынэрул н-а преӂетат сэ факэ лукрул ачеста, кэч юбя пе фата луй Иаков ши ера чел май бине вэзут ын каса татэлуй сэу.
20И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:
20Хамор ши фиул луй Сихем с-ау дус ла поарта четэций ши ау ворбит астфел оаменилор дин четатя лор:
21Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.
21„Оамений ачештя ау гындурь де паче фацэ де ной; сэ рэмынэ дар ын царэ ши сэ факэ негоц; цара есте дестул де ларгэ пентру ей. Ной вом луа де невесте пе фетеле лор ши ле вом да де невесте пе фетеле ноастре.
22Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.
22Дар оамений ачештя ну вор вои сэ локуяскэ ымпреунэ ку ной, ка сэ алкэтуим ун сингур попор, декыт дакэ орьче парте бэрбэтяскэ динтре ной се ва тэя ымпрежур, дупэ кум ши ей ыншишь сунт тэяць ымпрежур.
23Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.
23Турмеле лор, авериле лор ши тоате вителе лор вор фи атунч але ноастре. Сэ примим нумай че чер ей, ка сэ рэмынэ ла ной.”
24И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.
24Тоць чей че тречяу пе поарта четэций ау аскултат пе Хамор ши пе фиул сэу Сихем ши тоць бэрбаций ау фост тэяць ымпрежур, тоць чей че тречяу пе поарта четэций.
25А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.
25А трея зи, пе кынд суферяу ей ынкэ, чей дой фий ай луй Иаков, Симеон ши Леви, фраций Диней, шь-ау луат фиекаре сабия, с-ау нэпустит асупра четэций каре се кредя ын линиште ши ау учис пе тоць бэрбаций.
26Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.
26Ау трекут, де асеменя, прин аскуцишул сабией пе Хамор ши пе фиул сэу Сихем; ау ридикат пе Дина дин каса луй Сихем ши ау ешит афарэ.
27Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.
27Фиий луй Иаков с-ау арункат асупра челор морць ши ау жефуит четатя, пентру кэ нечинстисерэ пе сора лор.
28И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.
28Ле-ау луат оиле, боий ши мэгарий, тот че ера ын четате ши че ера пе кымп;
29И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.
29ле-ау луат ка прадэ де рэзбой тоате богэцииле, копиий ши невестеле ши тот че се гэся ын касе.
30А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.
30Атунч, Иаков а зис луй Симеон ши луй Леви: „Вой м-аць ненорочит, фэкынду-мэ урыт локуиторилор цэрий, канааницилор ши ферезицилор. Н-ам суб порунка мя декыт ун мик нумэр де оамень; ей се вор стрынӂе ымпотрива мя, мэ вор бате ши вой фи нимичит, еу ши каса мя.”
31А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?
31Ей ау рэспунс: „Се кувеня оаре сэ се поарте ку сора ноастрэ кум се поартэ ку о курвэ?”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.