1. Мојсијева 34
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.
1Egressa est autem Dina filia Liæ ut videret mulieres regionis illius.
2А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.
2Quam cum vidisset Sichem filius Hemor Hevæi, princeps terræ illius, adamavit eam: et rapuit, et dormivit cum illa, vi opprimens virginem.
3И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.
3Et conglutinata est anima ejus cum ea, tristemque delinivit blanditiis.
4И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.
4Et pergens ad Hemor patrem suum: Accipe, inquit, mihi puellam hanc conjugem.
5А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.
5Quod cum audisset Jacob absentibus filiis, et in pastu pecorum occupatis, siluit donec redirent.
6А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.
6Egresso autem Hemor patre Sichem ut loqueretur ad Jacob,
7А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.
7ecce filii ejus veniebant de agro: auditoque quod acciderat, irati sunt valde, eo quod fœdam rem operatus esset in Israël et, violata filia Jacob, rem illicitam perpetrasset.
8Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.
8Locutus est itaque Hemor ad eos: Sichem filii mei adhæsit anima filiæ vestræ: date eam illi uxorem:
9И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.
9et jungamus vicissim connubia: filias vestras tradite nobis, et filias nostras accipite,
10Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.
10et habitate nobiscum: terra in potestate vestra est: exercete, negotiamini, et possidete eam.
11И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.
11Sed et Sichem ad patrem et ad fratres ejus ait: Inveniam gratiam coram vobis: et quæcumque statueritis, dabo:
12Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.
12augete dotem, et munera postulate, et libenter tribuam quod petieritis: tantum date mihi puellam hanc uxorem.
13А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.
13Responderunt filii Jacob Sichem et patri ejus in dolo, sævientes ob stuprum sororis:
14И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.
14Non possumus facere quod petitis, nec dare sororem nostram homini incircumciso: quod illicitum et nefarium est apud nos.
15Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.
15Sed in hoc valebimus fœderari, si volueritis esse similes nostri, et circumcidatur in vobis omne masculini sexus;
16Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.
16tunc dabimus et accipiemus mutuo filias vestras ac nostras: et habitabimus vobiscum, erimusque unus populus.
17Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.
17Si autem circumcidi nolueritis, tollemus filiam nostram, et recedemus.
18И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.
18Placuit oblatio eorum Hemor, et Sichem filio ejus,
19И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.
19nec distulit adolescens quin statim quod petebatur expleret: amabat enim puellam valde, et ipse erat inclytus in omni domo patris sui.
20И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:
20Ingressique portam urbis, locuti sunt ad populum:
21Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.
21Viri isti pacifici sunt, et volunt habitare nobiscum: negotientur in terra, et exerceant eam, quæ spatiosa et lata cultoribus indiget: filias eorum accipiemus uxores, et nostras illis dabimus.
22Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.
22Unum est quo differtur tantum bonum: si circumcidamus masculos nostros, ritum gentis imitantes.
23Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.
23Et substantia eorum, et pecora, et cuncta quæ possident, nostra erunt: tantum in hoc acquiescamus, et habitantes simul, unum efficiemus populum.
24И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.
24Assensique sunt omnes, circumcisis cunctis maribus.
25А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.
25Et ecce, die tertio, quando gravissimus vulnerum dolor est: arreptis duo filii Jacob, Simeon et Levi fratres Dinæ, gladiis, ingressi sunt urbem confidenter: interfectisque omnibus masculis,
26Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.
26Hemor et Sichem pariter necaverunt, tollentes Dinam de domo Sichem sororem suam.
27Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.
27Quibus egressis, irruerunt super occisos ceteri filii Jacob: et depopulati sunt urbem in ultionem stupri.
28И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.
28Oves eorum, et armenta, et asinos, cunctaque vastantes quæ in domibus et in agris erant,
29И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.
29parvulos quoque eorum et uxores duxerunt captivas.
30А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.
30Quibus patratis audacter, Jacob dixit ad Simeon et Levi: Turbastis me, et odiosum fecistis me Chananæis, et Pherezæis habitatoribus terræ hujus: nos pauci sumus; illi congregati percutient me, et delebor ego, et domus mea.
31А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?
31Responderunt: Numquid ut scorto abuti debuere sorore nostra?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.