1. Мојсијева 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.
1Recordatus autem Deus Noë, cunctorumque animantium, et omnium jumentorum, quæ erant cum eo in arca, adduxit spiritum super terram, et imminutæ sunt aquæ.
2И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
2Et clausi sunt fontes abyssi, et cataractæ cæli: et prohibitæ sunt pluviæ de cælo.
3И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;
3Reversæque sunt aquæ de terra euntes et redeuntes: et cœperunt minui post centum quinquaginta dies.
4те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
4Requievitque arca mense septimo, vigesimo septimo die mensis, super montes Armeniæ.
5И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
5At vero aquæ ibant et decrescebant usque ad decimum mensem: decimo enim mense, primo die mensis, apparuerunt cacumina montium.
6А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
6Cumque transissent quadraginta dies, aperiens Noë fenestram arcæ, quam fecerat, dimisit corvum,
7и испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
7qui egrediebatur, et non revertebatur, donec siccarentur aquæ super terram.
8Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
8Emisit quoque columbam post eum, ut videret si jam cessassent aquæ super faciem terræ.
9А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
9Quæ cum non invenisset ubi requiesceret pes ejus, reversa est ad eum in arcam: aquæ enim erant super universam terram: extenditque manum, et apprehensam intulit in arcam.
10И почека још седам дана, по опет испусти голубицу из ковчега.
10Expectatis autem ultra septem diebus aliis, rursum dimisit columbam ex arca.
11И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
11At illa venit ad eum ad vesperam, portans ramum olivæ virentibus foliis in ore suo: intellexit ergo Noë quod cessassent aquæ super terram.
12Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
12Expectavitque nihilominus septem alios dies: et emisit columbam, quæ non est reversa ultra ad eum.
13Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
13Igitur sexcentesimo primo anno, primo mense, prima die mensis, imminutæ sunt aquæ super terram: et aperiens Noë tectum arcæ, aspexit, viditque quod exsiccata esset superficies terræ.
14А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
14Mense secundo, septimo et vigesimo die mensis arefacta est terra.
15Тада рече Бог Ноју говорећи:
15Locutus est autem Deus ad Noë, dicens:
16Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
16Egredere de arca, tu et uxor tua, filii tui et uxores filiorum tuorum tecum.
17све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
17Cuncta animantia, quæ sunt apud te, ex omni carne, tam in volatilibus quam in bestiis et universis reptilibus, quæ reptant super terram, educ tecum, et ingredimini super terram: crescite et multiplicamini super eam.
18И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
18Egressus est ergo Noë, et filii ejus: uxor illius, et uxores filiorum ejus cum eo.
19Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
19Sed et omnia animantia, jumenta, et reptilia quæ reptant super terram, secundum genus suum, egressa sunt de arca.
20И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
20Ædificavit autem Noë altare Domino: et tollens de cunctis pecoribus et volucribus mundis, obtulit holocausta super altare.
21И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
21Odoratusque est Dominus odorem suavitatis, et ait: Nequaquam ultra maledicam terræ propter homines: sensus enim et cogitatio humani cordis in malum prona sunt ab adolescentia sua: non igitur ultra percutiam omnem animam viventem sicut feci.
22Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
22Cunctis diebus terræ, sementis et messis, frigus et æstus, æstas et hiems, nox et dies non requiescent.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.