1. Мојсијева 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.
1But God remembered Noah and all the animals and livestock that were with him in the ark. And God sent a wind over the earth, and the waters began to subside.
2И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
2The springs of the deep and the floodgates of the heavens were closed, and the rain from the sky was restrained.
3И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;
3The waters receded steadily from the earth, and after 150 days the waters had gone down.
4те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
4On the seventeenth day of the seventh month, the ark came to rest on the mountains of Ararat.
5И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
5And the waters continued to recede until the tenth month, and on the first day of the tenth month the tops of the mountains became visible.
6А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
6After forty days Noah opened the window he had made in the ark
7и испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
7and sent out a raven. It kept flying back and forth until the waters had dried up from the earth.
8Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
8Then Noah sent out a dove to see if the waters had receded from the surface of the ground.
9А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
9But the dove found no place to rest her foot, and she returned to him in the ark, because the waters were still covering the surface of all the earth. So he reached out his hand and brought her back inside the ark.
10И почека још седам дана, по опет испусти голубицу из ковчега.
10Noah waited seven more days and again sent out the dove from the ark.
11И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
11And behold, the dove returned to him in the evening with a freshly plucked olive leaf in her beak. So Noah knew that the waters had receded from the earth.
12Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
12And Noah waited seven more days and sent out the dove again, but this time she did not return to him.
13Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
13In Noah’s six hundred and first year, on the first day of the first month, the waters had dried up from the earth. So Noah removed the covering from the ark and saw that the surface of the ground was dry.
14А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
14By the twenty-seventh day of the second month, the earth was fully dry.
15Тада рече Бог Ноју говорећи:
15Then God said to Noah,
16Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
16“Come out of the ark, you and your wife, along with your sons and their wives.
17све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
17Bring out all the living creatures that are with you—birds, livestock, and everything that crawls upon the ground—so that they can spread out over the earth and be fruitful and multiply upon it.”
18И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
18So Noah came out, along with his sons and his wife and his sons’ wives.
19Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
19Every living creature, every creeping thing, and every bird—everything that moves upon the earth—came out of the ark, kind by kind.
20И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
20Then Noah built an altar to the LORD. And taking from every kind of clean animal and clean bird, he offered burnt offerings on the altar.
21И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
21When the LORD smelled the pleasing aroma, He said in His heart, “Never again will I curse the ground because of man, even though every inclination of his heart is evil from his youth. And never again will I destroy all living creatures as I have done.
22Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
22As long as the earth endures, seedtime and harvest, cold and heat, summer and winter, day and night shall never cease.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.