1. Мојсијева 26
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Али наста глад у земљи сврх прве глади која беше за времена Аврамовог; и Исак отиде к Авимелеху цару филистејском у Герар.
1Now there was another famine in the land, subsequent to the one that had occurred in Abraham’s time. And Isaac went to Abimelech king of the Philistines at Gerar.
2И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него седи у земљи коју ћу ти казати.
2The LORD appeared to Isaac and said, “Do not go down to Egypt. Settle in the land where I tell you.
3Седи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и семену твом дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твом.
3Stay in this land as a foreigner, and I will be with you and bless you. For I will give all these lands to you and your offspring, and I will confirm the oath that I swore to your father Abraham.
4И умножићу семе твоје да га буде као звезда на небу, и даћу семену твом све ове земље; и у семену твом благословиће се сви народи на земљи,
4I will make your descendants as numerous as the stars in the sky, and I will give them all these lands, and through your offspring all nations of the earth will be blessed,
5зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповести моје и правила моја и законе моје.
5because Abraham listened to My voice and kept My charge, My commandments, My statutes, and My laws.”
6И оста Исак у Герару.
6So Isaac settled in Gerar.
7А људи у месту оном питаху за жену његову, а он говораше: Сестра ми је. Јер се бојаше казати: Жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лепа.
7But when the men of that place asked about his wife, he said, “She is my sister.” For he was afraid to say, “She is my wife,” since he thought to himself, “The men of this place will kill me on account of Rebekah, because she is so beautiful.”
8И кад проведе много времена онде, догоди се, те погледа Авимелех цар филистејски с прозора, и виде Исака где се шали с Ревеком женом својом.
8When Isaac had been there a long time, Abimelech king of the Philistines looked down from the window and was surprised to see Isaac caressing his wife Rebekah.
9И дозва Авимелех Исака и рече: Та то ти је жена; како си казао: Сестра ми је? А Исак му одговори: Рекох: да не погинем с ње.
9Abimelech sent for Isaac and said, “So she is really your wife! How could you say, ‘She is my sister’?” Isaac replied, “Because I thought I might die on account of her.”
10А Авимелех рече: Шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овог лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у грех.
10“What is this you have done to us?” asked Abimelech. “One of the people could easily have slept with your wife, and you would have brought guilt upon us.”
11И заповеди Авимелех свему народу свом говорећи: Ко се дотакне овог човека или жене његове, погинуће.
11So Abimelech warned all the people, saying, “Whoever harms this man or his wife will surely be put to death.”
12И Исак стаде сејати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.
12Now Isaac sowed seed in the land, and that very year he reaped a hundredfold. And the LORD blessed him,
13И обогати се човек, и напредоваше све већма, те поста силан.
13and he became richer and richer, until he was exceedingly wealthy.
14И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,
14He owned so many flocks and herds and servants that the Philistines envied him.
15па све студенце које беху ископале слуге оца његовог за времена Аврама оца његовог заронише Филистеји, и засуше их земљом.
15So the Philistines took dirt and stopped up all the wells that his father’s servants had dug in the days of his father Abraham.
16И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас.
16Then Abimelech said to Isaac, “Depart from us, for you are much too powerful for us.”
17И Исак отиде, оданде, и разапе шаторе у долини герарској, и настани се онде.
17So Isaac left that place and encamped in the Valley of Gerar and settled there.
18И стаде Исак откопавати студенце, који беху ископани за времена Аврама оца његовог, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им беше надео отац његов.
18Isaac reopened the wells that had been dug in the days of his father Abraham, which the Philistines had stopped up after Abraham died. And he gave these wells the same names his father had given them.
19И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.
19Then Isaac’s servants dug in the valley and found a well of fresh water there.
20Али се свађаше пастири герарски с пастирима Исаковим говорећи: Наша је вода. И надеде име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.
20But the herdsmen of Gerar quarreled with Isaac’s herdsmen and said, “The water is ours!” So he named the well Esek, because they contended with him.
21После ископаше други студенац, па се и око њега свађаше, зато га назва Ситна.
21Then they dug another well and quarreled over that one also; so he named it Sitnah.
22Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: Сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.
22He moved on from there and dug another well, and they did not quarrel over it. He named it Rehoboth and said, “At last the LORD has made room for us, and we will be fruitful in the land.”
23И отиде оданде горе у Вирсавеју.
23From there Isaac went up to Beersheba,
24И исту ноћ јави му се Господ, и рече: Ја сам Бог Аврама оца твог. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу семе твоје Аврама ради слуге свог.
24and that night the LORD appeared to him and said, “I am the God of your father Abraham. Do not be afraid, for I am with you. I will bless you and multiply your descendants for the sake of My servant Abraham.”
25И начини онде жртвеник, и призва име Господње; и онде разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше онде студенац.
25So Isaac built an altar there and called on the name of the LORD, and he pitched his tent there. His servants also dug a well there.
26И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим.
26Later, Abimelech came to Isaac from Gerar, with Ahuzzath his adviser and Phicol the commander of his army.
27А Исак им рече: Што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отерасте ме од себе?
27“Why have you come to me?” Isaac asked them. “You hated me and sent me away.”
28А они рекоше: Видесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: Нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо веру с тобом;
28“We can plainly see that the LORD has been with you,” they replied. “We recommend that there should now be an oath between us and you. Let us make a covenant with you
29да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа.
29that you will not harm us, just as we have not harmed you but have done only good to you, sending you on your way in peace. And now you are blessed by the LORD.”
30Тада их он угости; те једоше и пише.
30So Isaac prepared a feast for them, and they ate and drank.
31А сутрадан уставши рано, заклеше се један другом, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.
31And they got up early the next morning and swore an oath to each other. Then Isaac sent them on their way, and they left him in peace.
32Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: Нађосмо воду.
32On that same day, Isaac’s servants came and told him about the well they had dug. “We have found water!” they told him.
33И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњег дана.
33So he called it Shibah, and to this day the name of the city is Beersheba.
34А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту, кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.
34When Esau was forty years old, he took as his wives Judith daughter of Beeri the Hittite and Basemath daughter of Elon the Hittite.
35И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци.
35And they brought grief to Isaac and Rebekah.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.