1. Мојсијева
Chapter 26
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Synodal Translatio…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

1. Мојсијева 26

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Али наста глад у земљи сврх прве глади која беше за времена Аврамовог; и Исак отиде к Авимелеху цару филистејском у Герар.
1Был голод в земле, сверх прежнего голода, который был во дни Авраама; и пошел Исаак к Авимелеху, царю Филистимскому, в Герар.
2И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него седи у земљи коју ћу ти казати.
2Господь явился ему и сказал: не ходи в Египет; живи в земле, о которой Я скажу тебе,
3Седи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и семену твом дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твом.
3странствуй по сей земле, и Я буду с тобою и благословлю тебя, ибо тебе и потомству твоему дам все земли сии и исполню клятву Мою, которою Я клялся Аврааму, отцу твоему;
4И умножићу семе твоје да га буде као звезда на небу, и даћу семену твом све ове земље; и у семену твом благословиће се сви народи на земљи,
4умножу потомство твое, как звезды небесные, и дам потомству твоему все земли сии; благословятся в семени твоем все народы земные,
5зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповести моје и правила моја и законе моје.
5за то, что Авраам отец твой послушался гласа Моего и соблюдал, что Мною заповедано было соблюдать: повеления Мои, уставы Мои и законы Мои.
6И оста Исак у Герару.
6Исаак поселился в Гераре.
7А људи у месту оном питаху за жену његову, а он говораше: Сестра ми је. Јер се бојаше казати: Жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лепа.
7Жители места того спросили о Ревекке жене его, и он сказал: это сестра моя; потому что боялся сказать: жена моя, чтобы не убили меня, думал он, жители места сего за Ревекку, потому что она прекрасна видом.
8И кад проведе много времена онде, догоди се, те погледа Авимелех цар филистејски с прозора, и виде Исака где се шали с Ревеком женом својом.
8Но когда уже много времени он там прожил, Авимелех, царь Филистимский, посмотрев в окно, увидел, что Исаак играет с Ревеккою, женою своею.
9И дозва Авимелех Исака и рече: Та то ти је жена; како си казао: Сестра ми је? А Исак му одговори: Рекох: да не погинем с ње.
9И призвал Авимелех Исаака и сказал: вот, это жена твоя; как же ты сказал: она сестра моя? Исаак сказал ему: потому что я думал, не умереть бы мне ради ее.
10А Авимелех рече: Шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овог лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у грех.
10Но Авимелех сказал ему: что это ты сделал с нами? едва один из народа моего не совокупился с женою твоею, и ты ввел бы нас в грех.
11И заповеди Авимелех свему народу свом говорећи: Ко се дотакне овог човека или жене његове, погинуће.
11И дал Авимелех повеление всему народу, сказав: кто прикоснется к сему человеку и к жене его, тот предан будет смерти.
12И Исак стаде сејати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.
12И сеял Исаак в земле той и получил в тот год ячменя во сто крат: так благословил его Господь.
13И обогати се човек, и напредоваше све већма, те поста силан.
13И стал великим человек сей и возвеличивался больше и больше до того, что стал весьма великим.
14И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,
14У него были стада мелкого и стада крупного скота и множество пахотных полей, и Филистимляне стали завидовать ему.
15па све студенце које беху ископале слуге оца његовог за времена Аврама оца његовог заронише Филистеји, и засуше их земљом.
15И все колодези, которые выкопали рабы отца его при жизни отца его Авраама, Филистимляне завалили и засыпали землею.
16И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас.
16И Авимелех сказал Исааку: удались от нас, ибо ты сделался гораздо сильнее нас.
17И Исак отиде, оданде, и разапе шаторе у долини герарској, и настани се онде.
17И Исаак удалился оттуда, и расположился шатрами в долине Герарской, и поселился там.
18И стаде Исак откопавати студенце, који беху ископани за времена Аврама оца његовог, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им беше надео отац његов.
18И вновь выкопал Исаак колодези воды, которые выкопаны были во дни Авраама, отца его, и которые завалили Филистимляне по смерти Авраама отца его; и назвал их теми же именами, которыми назвал их Авраам, отец его.
19И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.
19И копали рабы Исааковы в долине Герарской и нашли там колодезь воды живой.
20Али се свађаше пастири герарски с пастирима Исаковим говорећи: Наша је вода. И надеде име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.
20И спорили пастухи Герарские с пастухами Исаака, говоря: наша вода. И он нарек колодезю имя: Есек, потому что спорили с ним.
21После ископаше други студенац, па се и око њега свађаше, зато га назва Ситна.
21Когда двинулся оттуда Исаак, выкопали другой колодезь; спорили также и о нем; и он нарек ему имя: Ситна.
22Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: Сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.
22И он двинулся отсюда и выкопал иной колодезь, о котором уже не спорили, и нарек ему имя: Реховоф, ибо, сказал он, теперь Господь дал нам пространное место, и мы размножимся на земле.
23И отиде оданде горе у Вирсавеју.
23Оттуда перешел он в Вирсавию.
24И исту ноћ јави му се Господ, и рече: Ја сам Бог Аврама оца твог. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу семе твоје Аврама ради слуге свог.
24И в ту ночь явился ему Господь и сказал: Я Бог Авраама, отца твоего; не бойся, ибо Я с тобою; и благословлю тебя и умножу потомство твое, ради отца твоего Авраама, раба Моего.
25И начини онде жртвеник, и призва име Господње; и онде разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше онде студенац.
25И он устроил там жертвенник и призвал имя Господа. И раскинул там шатер свой, и выкопали там рабы Исааковы колодезь, в долине Герарской.
26И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим.
26Пришел к нему из Герара Авимелех и Ахузаф, друг его, и Фихол, военачальник его.
27А Исак им рече: Што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отерасте ме од себе?
27Исаак сказал им: для чего вы пришли ко мне, когда вы возненавидели меня и выслали меня от себя?
28А они рекоше: Видесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: Нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо веру с тобом;
28Они сказали: мы ясно увидели, что Господь с тобою, и потому мы сказали: поставим между нами и тобою клятву и заключим с тобою союз,
29да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа.
29чтобы ты не делал нам зла, как и мы не коснулись до тебя, а делали тебе одно доброе и отпустили тебя с миром; теперь ты благословен Господом.
30Тада их он угости; те једоше и пише.
30Он сделал им пиршество, и они ели и пили.
31А сутрадан уставши рано, заклеше се један другом, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.
31И встав рано утром, поклялись друг другу; и отпустил их Исаак, и они пошли от него с миром.
32Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: Нађосмо воду.
32В тот же день пришли рабы Исааковы и известили его о колодезе, который копали они, и сказали ему: мы нашли воду.
33И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњег дана.
33И он назвал его: Шива. Посему имя городу тому Беэршива (Вирсавия) до сего дня.
34А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту, кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.
34И был Исав сорока лет, и взял себе в жены Иегудифу, дочь Беэра Хеттеянина, и Васемафу, дочь Елона Хеттеянина;
35И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци.
35и они были в тягость Исааку и Ревекке.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.