1. Мојсијева
Chapter 29
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Synodal Translatio…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

1. Мојсијева 29

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.
1И встал Иаков и пошел в землю сынов востока к Лавану, сыну Вафуила Арамеянина, к брату Ревекки, матери Иакова и Исава.
2И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима.
2И увидел: вот, на поле колодезь, и там три стада мелкого скота, лежавшие около него, потому что из того колодезя поили стада. Над устьем колодезя был большой камень.
3Онде се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и после опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово место.
3Когда собирались туда все стада, отваливали камень от устья колодезя и поили овец; потом опять клали камень на свое место, на устье колодезя.
4И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо.
4Иаков сказал им: братья мои! откуда вы? Они сказали: мы из Харрана.
5А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо.
5Он сказал им: знаете ли вы Лавана, сына Нахорова? Они сказали: знаем.
6Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом.
6Он еще сказал им: здравствует ли он? Они сказали: здравствует; и вот, Рахиль, дочь его, идет с овцами.
7И он рече: Ето још је рано, нити је време враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.
7И сказал Иаков: вот, дня еще много; не время собирать скот; напойте овец и пойдите, пасите.
8А они рекоше: Не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.
8Они сказали: не можем, пока не соберутся все стада, и не отвалят камня от устья колодезя; тогда будем мы поить овец.
9Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце.
9Еще он говорил с ними, как пришла Рахиль дочь Лавана с мелким скотом отца своего, потому что она пасла мелкий скот отца своего.
10А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог.
10Когда Иаков увидел Рахиль, дочь Лавана, брата матери своей, и овец Лавана, брата матери своей, то подошел Иаков, отвалил камень от устья колодезя и напоил овец Лавана, брата матери своей.
11И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.
11И поцеловал Иаков Рахиль и возвысил голос свой и заплакал.
12И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом.
12И сказал Иаков Рахили, что он родственник отцу ее и что он сын Ревеккин. А она побежала и сказала отцу своему все сие.
13А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповеди Лавану све ово.
13Лаван, услышав о Иакове, сыне сестры своей, выбежал ему навстречу, обнял его и поцеловал его, и ввел его в дом свой; и он рассказал Лавану все сие.
14А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тело моје. И оста код њега цео месец дана.
14Лаван же сказал ему: подлинно ты кость моя и плоть моя. И жил у него Иаков целый месяц.
15Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?
15И Лаван сказал Иакову: неужели ты даром будешь служить мне, потому что ты родственник? скажи мне, что заплатить тебе?
16А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља.
16У Лавана же было две дочери; имя старшей: Лия; имя младшей: Рахиль.
17И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица.
17Лия была слаба глазами, а Рахиль была красива станом и красива лицем.
18И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.
18Иаков полюбил Рахиль и сказал: я буду служить тебе семь лет за Рахиль, младшую дочь твою.
19А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене.
19Лаван сказал ему: лучше отдать мне ее за тебя, нежели отдать ее за другого кого; живи у меня.
20И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.
20И служил Иаков за Рахиль семь лет; и они показались ему за несколько дней, потому что он любил ее.
21И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши време, да легнем с њом.
21И сказал Иаков Лавану: дай жену мою, потому что мне уже исполнилось время, чтобы войти к ней.
22И сазва Лаван све људе из оног места и учини гозбу.
22Лаван созвал всех людей того места и сделал пир.
23А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.
23Вечером же взял Лаван дочь свою Лию и ввел ее к нему; и вошел к ней Иаков.
24И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.
24И дал Лаван служанку свою Зелфу в служанки дочери своей Лии.
25А кад би ујутру, гле, оно беше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио?
25Утром же оказалось, что это Лия. И Иаков сказал Лавану: что это сделал ты со мною? не за Рахиль ли я служил у тебя? зачем ты обманул меня?
26А Лаван му рече: Не бива у нашем месту да се уда млађа пре старије.
26Лаван сказал: в нашем месте так не делают, чтобы младшую выдать прежде старшей;
27Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.
27окончи неделю этой, потом дадим тебе и ту за службу, которую ты будешь служить у меня еще семь лет других.
28Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.
28Иаков так и сделал и окончил неделю этой. И Лаван дал Рахиль, дочь свою, ему в жену.
29И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.
29И дал Лаван служанку свою Валлу в служанки дочери своей Рахили.
30И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.
30Иаков вошел и к Рахили, и любил Рахиль больше, нежели Лию; и служил у него еще семь лет других.
31А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња.
31Господь Бог узрел, что Лия была нелюбима, и отверз утробу ее, а Рахиль была неплодна.
32И Лија затрудне, и роди сина, и надеде му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.
32Лия зачала и родила Иакову сына, и нарекла ему имя: Рувим, потому что сказала она: Господь призрел на мое бедствие и дал мне сына, ибо теперь будет любить меня муж мой.
33И опет затрудне, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овог. И надеде му име Симеун.
33И зачала Лия опять и родила Иакову второго сына, и сказала: Господь услышал, что я нелюбима, и дал мне и сего. И нарекла ему имя: Симеон.
34И опет затрудне, и роди сина, и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надеше име Левије.
34И зачала еще и родила сына, и сказала: теперь-то прилепится ко мне муж мой, ибо я родила ему трех сынов. От сего наречено ему имя: Левий.
35И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати.
35И еще зачала и родила сына, и сказала: теперь-то я восхвалю Господа. Посему нарекла ему имя Иуда. И перестала рождать.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.