1. Мојсијева 38
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А у то време догоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код неког Одоламејца, коме име беше Ирас.
1В то время Иуда отошел от братьев своих и поселился близ одного Одолламитянина, которому имя: Хира.
2И онде виде Јуда кћер неког Хананејца, коме име беше Сава, и узе је и леже с њом;
2И увидел там Иуда дочь одного Хананеянина, которому имя: Шуа; и взял ее и вошел к ней.
3и она затрудне и роди сина, коме надеде име Ир.
3Она зачала и родила сына; и он нарек ему имя: Ир.
4И опет затрудневши роди сина, коме надеде име Авнан.
4И зачала опять, и родила сына, и нарекла ему имя: Онан.
5И опет роди сина, и надеде му име Силом; а Јуда беше у Хасви кад она тога роди.
5И еще родила сына третьего и нарекла ему имя: Шела. Иуда был в Хезиве, когда она родила его.
6И Јуда ожени првенца свог Ира девојком по имену Тамара.
6И взял Иуда жену Иру, первенцу своему; имя ей Фамарь.
7Али Ир првенац Јудин беше неваљао пред Господом, и уби га Господ.
7Ир, первенец Иудин, был неугоден пред очами Господа, и умертвил его Господь.
8А Јуда рече Авнану: Уђи к жени брата свог и ожени се њом на име братово, да подигнеш семе брату свом.
8И сказал Иуда Онану: войди к жене брата твоего, женись на ней, как деверь, и восстанови семя брату твоему.
9А Авнан, знајући да неће бити његов пород, кад леже са женом брата свог просипаше на земљу, да не роди деце брату свом.
9Онан знал, что семя будет не ему, и потому, когда входил к жене брата своего, изливал семя на землю, чтобы не дать семени брату своему.
10Али Господу не би мило што чињаше, те уби и њега.
10Зло было пред очами Господа то, что он делал; и Он умертвил и его.
11И Јуда рече Тамари снаси својој: Остани удовицом у кући оца свог докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: Да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живеше у кући оца свог.
11И сказал Иуда Фамари, невестке своей по смерти двух сыновей своих: живи вдовою в доме отца твоего, пока подрастет Шела, сын мой. Ибо он сказал в уме своем: не умер бы и он подобно братьям его. Фамарь пошла и стала жить в доме отца своего.
12А кад прође много времена, умре кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утеши, пође у Тамну к људима што му стрижаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем.
12Прошло много времени, и умерла дочь Шуи, жена Иудина. Иуда, утешившись, пошел в Фамну к стригущим скот его, сам и Хира, друг его, Одолламитянин.
13И јавише Тамари говорећи: Ето свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје.
13И уведомили Фамарь, говоря: вот, свекор твой идет в Фамну стричь скот свой.
14А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и седе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер виде да је Силом одрастао, а њу још не удаше за њ.
14И сняла она с себя одежду вдовства своего, покрыла себя покрывалом и, закрывшись, села у ворот Енаима, что на дороге в Фамну. Ибо видела, что Шела вырос, и она не дана ему в жену.
15А Јуда када виде, помисли да је курва, јер беше покрила лице своје.
15И увидел ее Иуда и почел ее за блудницу, потому что она закрыла лице свое. И не узнал ее.
16Па сврну с пута к њој и рече јој: Пусти да легнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: Шта ћеш ми дати да легнеш са мном?
16Он поворотил к ней и сказал: войду я к тебе. Ибо не знал, что это невестка его. Она сказала: что ты дашь мне, если войдешь ко мне?
17А он рече: Послаћу ти јаре из стада. А она рече: Али да ми даш залог докле га не пошаљеш.
17Он сказал: я пришлю тебе козленка из стада моего. Она сказала: дашь ли ты мне залог, пока пришлешь?
18А он рече: Какав залог да ти дам? А она рече: Ето, прстен и рубац, и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудне од њега.
18Он сказал: какой дать тебе залог? Она сказала: печать твою, и перевязь твою, и трость твою, которая в руке твоей. И дал он ей и вошел к ней; и она зачала от него.
19После уставши Тамара отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо.
19И, встав, пошла, сняла с себя покрывало свое и оделась в одежду вдовства своего.
20А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе.
20Иуда же послал козленка чрез друга своего Одолламитянина, чтобы взять залог из руки женщины, но он не нашел ее.
21Па питаше људе по оном месту где је она била говорећи: Где је она курва што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: Није овде било курве.
21И спросил жителей того места, говоря: где блудница, которая была в Енаиме при дороге? Но они сказали: здесь не было блудницы.
22И врати се к Јуди и рече: Не нађох је, него још рекоше мештани: Није овде било курве.
22И возвратился он к Иуде и сказал: я не нашел ее; да и жители места того сказали: здесь не было блудницы.
23А Јуда рече: Нека јој, да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе.
23Иуда сказал: пусть она возьмет себе, чтобы только не стали над нами смеяться; вот, я посылал этого козленка, но ты не нашел ее.
24А кад прође до три месеца дана, јавише Јуди говорећи: Тамара снаха твоја учини прељубу, и ево затрудне од прељубе. А Јуда рече: Изведите је да се спали.
24Прошло около трех месяцев, и сказали Иуде, говоря: Фамарь, невестка твоя, впала в блуд, и вот, она беременна от блуда. Иуда сказал: выведите ее, и пусть она будет сожжена.
25А кад је поведоше, посла к свекру свом и поручи: С човеком чије је ово затруднела сам. И рече: Тражи чији је овај прстен и рубац и штап.
25Но когда повели ее, она послала сказать свекру своему: я беременна от того, чьи эти вещи. И сказала: узнавай, чья эта печать и перевязь и трость.
26А Јуда позна и рече: Правија је од мене, јер је не дадох сину свом Силому. И више не леже с њом.
26Иуда узнал и сказал: она правее меня, потому что я не дал ее Шеле, сыну моему. И не познавал ее более.
27А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.
27Во время родов ее оказалось, что близнецы в утробе ее.
28И кад се порађаше, једно дете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: Овај је први.
28И во время родов ее показалась рука одного; и взяла повивальная бабка и навязала ему на руку красную нить, сказав: этот вышел первый.
29Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: Како продре? Продирање нека ти буде. И надеше му име Фарес.
29Но он возвратил руку свою; и вот, вышел брат его. И она сказала: как ты расторг себе преграду? И наречено ему имя: Фарес.
30А после изађе брат му, коме око руке беше црвени конац, и надеше му име Зара.
30Потом вышел брат его с красной нитью на руке. И наречено ему имя: Зара.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.