1. Мојсијева 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
1Так совершены небо и земля и все воинство их.
2И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
2И совершил Бог к седьмому дню дела Свои, которые Он делал, и почил в день седьмый от всех дел Своих, которые делал.
3и благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини.
3И благословил Бог седьмой день, и освятил его, ибо в оный почил от всех дел Своих, которые Бог творил и созидал.
4То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
4Вот происхождение неба и земли, при сотворении их, в то время, когда Господь Бог создал землю и небо,
5И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
5и всякий полевой кустарник, которого еще не было на земле, и всякую полевую траву, которая еще не росла, ибо Господь Бог не посылал дождя на землю, и не было человека для возделывания земли,
6али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
6но пар поднимался с земли и орошал все лице земли.
7А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
7И создал Господь Бог человека из праха земного, и вдунул в лице его дыхание жизни, и стал человек душею живою.
8И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
8И насадил Господь Бог рай в Едеме на востоке, и поместил там человека, которого создал.
9И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
9И произрастил Господь Бог из земли всякое дерево, приятное на вид и хорошее для пищи, и дерево жизни посреди рая, и дерево познания добра и зла.
10А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се делише у четири реке.
10Из Едема выходила река для орошения рая; и потом разделялась на четыре реки.
11Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
11Имя одной Фисон: она обтекает всю землю Хавила, ту, где золото;
12и злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
12и золото той земли хорошее; там бдолах и камень оникс.
13А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
13Имя второй реки Гихон (Геон): она обтекает всю землю Куш.
14А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
14Имя третьей реки Хиддекель (Тигр): она протекает пред Ассириею. Четвертая река Евфрат.
15И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
15И взял Господь Бог человека, которого создал, и поселил его в саду Едемском, чтобы возделывать его и хранить его.
16И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
16И заповедал Господь Бог человеку, говоря: от всякого дерева в саду ты будешь есть,
17али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
17а от дерева познания добра и зла не ешь от него, ибо в день, в который ты вкусишь от него, смертью умрешь.
18И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
18И сказал Господь Бог: не хорошо быть человеку одному; сотворим ему помощника, соответственного ему.
19Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
19Господь Бог образовал из земли всех животных полевых и всех птиц небесных, и привел их к человеку, чтобы видеть, как он назовет их, и чтобы, как наречет человек всякую душу живую, так и было имя ей.
20и Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
20И нарек человек имена всем скотам и птицам небесным и всем зверям полевым; но для человека не нашлось помощника, подобного ему.
21И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
21И навел Господь Бог на человека крепкий сон; и, когда он уснул, взял одно из ребер его, и закрыл то место плотию.
22и Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
22И создал Господь Бог из ребра, взятого у человека, жену, и привел ее к человеку.
23А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
23И сказал человек: вот, это кость от костей моих и плоть от плоти моей; она будет называться женою, ибо взята от мужа своего.
24Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
24Потому оставит человек отца своего и мать свою и прилепится к жене своей; и будут два одна плоть.
25А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
25И были оба наги, Адам и жена его, и не стыдились.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.