1. Мојсијева 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
1So the heavens and the earth were finished, and all the furniture of them.
2И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
2And on the seventh day God ended his work which he had made: and he rested on the seventh day from all his work which he had done.
3и благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини.
3And he blessed the seventh day, and sanctified it: because in it he had rested from all his work which God created and made.
4То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
4These are the generations of the heaven and the earth, when they were created, in the day that the Lord God made the heaven and the earth:
5И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
5And every plant of the field before it sprung up in the earth, and every herb of the ground before it grew: for the Lord God had not rained upon the earth; and there was not a man to till the earth.
6али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
6But a spring rose out of the earth, watering all the surface of the earth.
7А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
7And the Lord God formed man of the slime of the earth: and breathed into his face the breath of life, and man became a living soul.
8И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
8And the Lord God had planted a paradise of pleasure from the beginning: wherein he placed man whom he had formed.
9И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
9And the Lord God brought forth of the ground all manner of trees, fair to behold, and pleasant to eat of: the tree of life also in the midst of paradise: and the tree of knowledge of good and evil.
10А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се делише у четири реке.
10And a river went out of the place of pleasure to water paradise, which from thence is divided into four heads.
11Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
11The name of the one is Phison: that is it which compasseth all the land of Hevilath, where gold groweth.
12и злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
12And the gold of that land is very good: there is found bdellium, and the onyx stone.
13А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
13And the name of the second river is Gehon: the same is it that compasseth all the land of Ethiopia.
14А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
14And the name of the third river is Tigris: the same passeth along by the Assyrians. And the fourth river is Euphrates.
15И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
15And the Lord God took man, and put him into the paradise of pleasure, to dress it, and to keep it.
16И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
16And he commanded him, saying: Of every tree of paradise thou shalt eat:
17али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
17But of the tree of knowledge of good and evil, thou shalt not eat. For in what day soever thou shalt eat of it, thou shalt die the death.
18И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
18And the Lord God said: It is not good for man to be alone: let us make him a help like unto himself.
19Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
19And the Lord God having formed out of the ground all the beasts of the earth, and all the fowls of the air, brought them to Adam to see what he would call them: for whatsoever Adam called any living creature the same is its name.
20и Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
20And Adam called all the beasts by their names, and all the fowls of the air, and all the cattle of the field: but for Adam there was not found a helper like himself.
21И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
21Then the Lord God cast a deep sleep upon Adam: and when he was fast asleep, he took one of his ribs, and filled up flesh for it.
22и Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
22And the Lord God built the rib which he took from Adam into a woman: and brought her to Adam.
23А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
23And Adam said: This now is bone of my bones, and flesh of my flesh; she shall be called woman, because she was taken out of man.
24Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
24Wherefore a man shall leave father and mother, and shall cleave to his wife: and they shall be two in one flesh.
25А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
25And they were both naked: to wit, Adam and his wife: and were not ashamed.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.