1. Мојсијева 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;
1Now Abraham was old; and advanced in age: and the Lord had blessed him in all things.
2и рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,
2And he said to the elder servant of his house, who was ruler over all he had: Put thy hand under my thigh,
3да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим;
3That I may make thee swear by the Lord the God of heaven and earth, that thou take not a wife for my son, of the daughters of the Chanaanites, among whom I dwell:
4него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.
4But that thou go to my own country and kindred, and take a wife from thence for my son Isaac.
5А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио?
5The servant answered: If the woman will not come with me into this land, must I bring thy son back again to the place, from whence thou camest out?
6А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо.
6And Abraham said: Beware thou never bring my son back again thither.
7Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде.
7The Lord God of heaven, who took me out of my father’s house, and out of my native country, who spoke to me, and swore to me, saying: To thy seed will I give this land: he will send his angel before thee, and thou shalt take from thence a wife for my son.
8Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.
8But if the woman will not follow thee, thou shalt not be bound by the oath; only bring not my son back thither again.
9И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.
9The servant therefore put his hand under the thigh of Abraham his lord, and swore to him upon this word.
10Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог.
10And he took ten camels of his master’s herd, and departed, carrying something of all his goods with him, and he set forward and went on to Mesopotamia to the city of Nachor.
11И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;
11And when he had made the camels lie down without the town near a well of water in the evening, at the time when women are wont to come out to draw water, he said:
12и рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.
12O Lord the God of my master Abraham, meet me today, I beseech thee, and show kindness to my master Abraham.
13Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.
13Behold I stand nigh the spring of water, and the daughters of the inhabitants of this city will come out to draw water.
14Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом.
14Now, therefore, the maid to whom I shall say: Let down thy pitcher that I may drink: and she shall answer, Drink, and I will give thy camels drink also: let it be the same whom thou hast provided for thy servant Isaac: and by this I shall understand, that thou hast shown kindness to my master.
15И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену.
15He had not yet ended these words within himself, and behold Rebecca came out, the daughter of Bathuel, son of Melcha, wife to Nachor the brother of Abraham, having a pitcher on her shoulder:
16И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;
16An exceeding comely maid, and a most beautiful virgin, and not known to man: and she went down to the spring, and filled her pitcher and was coming back.
17а слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог.
17And the servant ran to meet her, and said: Give me a little water to drink of thy pitcher.
18А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.
18And she answered: Drink, my lord. And quickly she let down the pitcher upon her arm, and gave him drink.
19И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.
19And when he had drunk, she said: I will draw water for thy camels also, till they all drink.
20И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим.
20And pouring out the pitcher into the troughs, she ran back to the well to draw water: and having drawn she gave to all the camels.
21А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није.
21But he musing beheld her with silence, desirous to know whether the Lord had made his journey prosperous or not.
22А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.
22And after that the camels had drunk, the man took out golden earrings, weighing two sicles: and as many bracelets of ten sicles weight.
23И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо?
23And he said to her: Whose daughter art thou? tell me: is there any place in thy father’s house to lodge?
24А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору.
24And she answered: I am the daughter of Bathuel, the son of Melcha, whom she bore to Nachor.
25Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште.
25And she said moreover to him: We have good store of both straw and hay, and a large place to lodge in.
26Тада човек савивши се поклони се Господу,
26The man bowed himself down, and adored the Lord,
27и рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.
27Saying: Blessed be the Lord God of my master Abraham, who hath not taken away his mercy and truth from my master, and hath brought me the straight way into the house of my master’s brother.
28А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје.
28Then the maid ran, and told in her mother’s house, all that she had heard.
29А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац,
29And Rebecca had a brother named Laban, who went out in haste to the man, to the well.
30како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу.
30And when he had seen the earrings and bracelets in his sister’s hands, and had heard all that she related, saying: Thus and thus the man spoke to me: he came to the man who stood by the camels, and near to the spring of water,
31И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле.
31And said to him: Come in, thou blessed of the Lord: why standest thou without? I have prepared the house, and a place for the camels.
32И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим;
32And he brought him in into his lodging: and he unharnessed the camels and gave straw and hay, and water to wash his feet, and the feet of the men that were come with him.
33и поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори.
33And bread was set before him. But he said: I will not eat, till I tell my message. He answered him: Speak.
34Тада рече: Ја сам слуга Аврамов.
34And he said: I am the servant of Abraham:
35А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.
35And the Lord hath blessed my master wonderfully, and he is become great: and he hath given him sheep and oxen, silver and gold, men servants and women servants, camels and asses.
36И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има.
36And Sara my master’s wife hath borne my master a son in her old age, and he hath given him all that he had.
37А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим;
37And my master made me swear, saying: Thou shalt not take a wife for my son of the Chanaanites, in whose land I dwell:
38него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом.
38But thou shalt go to my father’s house, and shalt take a wife of my own kindred for my son:
39А ја рекох господару свом: Може бити да девојка неће хтети поћи са мном.
39But I answered my master: What if the woman will not come with me?
40А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог.
40The Lord, said he, in whose sight I walk, will send his angel with thee, and will direct thy way: and thou shalt take a wife for my son of my own kindred, and of my father’s house.
41Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.
41But thou shalt be clear from my curse, when thou shalt come to my kindred, if they will not give thee one.
42И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем,
42And I came today to the well of water, and said: O Lord God of my master Abraham, if thou hast prospered my way, wherein I now walk,
43ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог,
43Behold I stand by the well of water, and the virgin, that shall come out to draw water, who shall hear me say: Give me a little water to drink of thy pitcher:
44а она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог.
44And shall say to me: Both drink thou, and I will also draw for thy camels: let the same be the woman, whom the Lord hath prepared for my master’s son.
45Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: Дај ми да се напијем.
45And whilst I pondered these things secretly with myself, Rebecca appeared coming with a pitcher, which she carried on her shoulder: and she went down to the well and drew water. And I said to her: Give me a little to drink.
46А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.
46And she speedily let down the pitcher from her shoulder, and said to me: Both drink thou, and to thy camels I will give drink. I drank, and she watered the camels.
47И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;
47And I asked her, and said: Whose daughter art thou? And she answered: I am the daughter of Bathuel, the son of Nachor, whom Melcha bore to him. So I put earrings on her to adorn her face, and I put bracelets on her hands.
48и падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да нађем кћер брата господара свог за сина његовог.
48And falling down I adored the Lord, blessing the Lord God of my master Abraham, who hath brought me the straight way to take the daughter of my master’s brother for his son.
49Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево.
49Wherefore if you do according to mercy and truth with my master, tell me: but if it please you otherwise, tell me that also, that I may go to the right hand, or to the left.
50А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро.
50And Laban and Bathuel answered: The word hath proceeded from the Lord, we cannot speak any other thing to thee but his pleasure.
51Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ.
51Behold Rebecca is before thee, take her and go thy way, and let her be the wife of thy master’s son, as the Lord hath spoken.
52А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље;
52Which when Abraham’s servant heard, falling down to the ground he adored the Lord.
53и извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такође и брату њеном и матери њеној даде дарове.
53And bringing forth vessels of silver and gold, and garments, he gave them to Rebecca for a present. He offered gifts also to her brothers, and to her mother.
54Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом.
54And a banquet was made, and they ate and drank together, and lodged there. And in the morning, the servant arose, and said: Let me depart, that I may go to my master.
55А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.
55And her brother and mother answered: Let the maid stay at least ten days with us, and afterwards she shall depart.
56А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом.
56Stay me not, said he, because the Lord hath prospered my way: send me away, that I may go to my master.
57Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели.
57And they said: Let us call the maid, and ask her will.
58И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу.
58And they called her, and when she was come, they asked: Wilt thou go with this man? She said: I will go.
59И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим.
59So they sent her away, and her nurse, and Abraham’s servant, and his company,
60И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља!
60Wishing prosperity to their sister, and saying: Thou art our sister, mayst thou increase to thousands of thousands, and may thy seed possess the gates of their enemies.
61И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и пођоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде.
61So Rebecca and her maids, being set upon camels, followed the man: who with speed returned to his master.
62А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају;
62At the same time Isaac was walking along the way to the well which is called Of the living and the seeing: for he dwelt in the south country.
63а беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду.
63And he was gone forth to meditate in the field, the day being now well spent: and when he had lifted up his eyes, he saw camels coming afar off.
64И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,
64Rebecca also, when she saw Isaac, lighted off the camel,
65и рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.
65And said to the servant: Who is that man who cometh towards us along the field? And he said to her: That man is my master. But she quickly took her cloak, and covered herself.
66И приповеди слуга Исаку све што је свршио.
66And the servant told Isaac all that he had done.
67И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом.
67Who brought her into the tent of Sara his mother, and took her to wife: and he loved her so much, that it moderated the sorrow which was occasioned by his mother’s death.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.