1. Мојсијева 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;
1Abraham was old, and well advanced in age. The LORD had blessed Abraham in all things.
2и рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,
2Abraham said to his servant, the elder of his house, who ruled over all that he had, “Please put your hand under my thigh.
3да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим;
3I will make you swear by the LORD, the God of heaven and the God of the earth, that you shall not take a wife for my son of the daughters of the Canaanites, among whom I live.
4него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.
4But you shall go to my country, and to my relatives, and take a wife for my son Isaac.”
5А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио?
5The servant said to him, “What if the woman isn’t willing to follow me to this land? Must I bring your son again to the land you came from?”
6А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо.
6Abraham said to him, “Beware that you don’t bring my son there again.
7Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде.
7The LORD, the God of heaven—who took me from my father’s house, and from the land of my birth, who spoke to me, and who swore to me, saying, ‘I will give this land to your offspring—he will send his angel before you, and you shall take a wife for my son from there.
8Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.
8If the woman isn’t willing to follow you, then you shall be clear from this oath to me. Only you shall not bring my son there again.”
9И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.
9The servant put his hand under the thigh of Abraham his master, and swore to him concerning this matter.
10Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог.
10The servant took ten of his master’s camels, and departed, having a variety of good things of his master’s with him. He arose, and went to Mesopotamia, to the city of Nahor.
11И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;
11He made the camels kneel down outside the city by the well of water at the time of evening, the time that women go out to draw water.
12и рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.
12He said, “LORD, the God of my master Abraham, please give me success today, and show kindness to my master Abraham.
13Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.
13Behold, I am standing by the spring of water. The daughters of the men of the city are coming out to draw water.
14Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом.
14Let it happen, that the young lady to whom I will say, ‘Please let down your pitcher, that I may drink,’ then she says, ‘Drink, and I will also give your camels a drink,’—let her be the one you have appointed for your servant Isaac. By this I will know that you have shown kindness to my master.”
15И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену.
15Before he had finished speaking, behold, Rebekah came out, who was born to Bethuel the son of Milcah, the wife of Nahor, Abraham’s brother, with her pitcher on her shoulder.
16И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;
16The young lady was very beautiful to look at, a virgin. No man had known her. She went down to the spring, filled her pitcher, and came up.
17а слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог.
17The servant ran to meet her, and said, “Please give me a drink, a little water from your pitcher.”
18А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.
18She said, “Drink, my lord.” She hurried, and let down her pitcher on her hand, and gave him a drink.
19И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.
19When she had finished giving him a drink, she said, “I will also draw for your camels, until they have finished drinking.”
20И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим.
20She hurried, and emptied her pitcher into the trough, and ran again to the well to draw, and drew for all his camels.
21А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није.
21The man looked steadfastly at her, remaining silent, to know whether the LORD had made his journey prosperous or not.
22А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.
22As the camels had finished drinking, the man took a golden ring of half a shekel weight, and two bracelets for her hands of ten shekels weight of gold,
23И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо?
23and said, “Whose daughter are you? Please tell me. Is there room in your father’s house for us to stay?”
24А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору.
24She said to him, “I am the daughter of Bethuel the son of Milcah, whom she bore to Nahor.”
25Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште.
25She said moreover to him, “We have both straw and feed enough, and room to lodge in.”
26Тада човек савивши се поклони се Господу,
26The man bowed his head, and worshiped the LORD.
27и рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.
27He said, “Blessed be the LORD, the God of my master Abraham, who has not forsaken his loving kindness and his truth toward my master. As for me, the LORD has led me on the way to the house of my master’s relatives.”
28А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје.
28The young lady ran, and told her mother’s house about these words.
29А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац,
29Rebekah had a brother, and his name was Laban. Laban ran out to the man, to the spring.
30како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу.
30When he saw the ring, and the bracelets on his sister’s hands, and when he heard the words of Rebekah his sister, saying, “This is what the man said to me,” he came to the man. Behold, he was standing by the camels at the spring.
31И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле.
31He said, “Come in, you blessed of the LORD. Why do you stand outside? For I have prepared the house, and room for the camels.”
32И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим;
32The man came into the house, and he unloaded the camels. He gave straw and feed for the camels, and water to wash his feet and the feet of the men who were with him.
33и поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори.
33Food was set before him to eat, but he said, “I will not eat until I have told my message.” Laban said, “Speak on.”
34Тада рече: Ја сам слуга Аврамов.
34He said, “I am Abraham’s servant.
35А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.
35The LORD has blessed my master greatly. He has become great. The LORD has given him flocks and herds, silver and gold, male servants and female servants, and camels and donkeys.
36И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има.
36Sarah, my master’s wife, bore a son to my master when she was old. He has given all that he has to him.
37А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим;
37My master made me swear, saying, ‘You shall not take a wife for my son from the daughters of the Canaanites, in whose land I live,
38него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом.
38but you shall go to my father’s house, and to my relatives, and take a wife for my son.’
39А ја рекох господару свом: Може бити да девојка неће хтети поћи са мном.
39I asked my master, ‘What if the woman will not follow me?’
40А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог.
40He said to me, ‘The LORD, before whom I walk, will send his angel with you, and prosper your way. You shall take a wife for my son from my relatives, and of my father’s house.
41Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.
41Then you will be clear from my oath, when you come to my relatives. If they don’t give her to you, you shall be clear from my oath.’
42И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем,
42I came today to the spring, and said, ‘The LORD, the God of my master Abraham, if now you do prosper my way which I go—
43ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог,
43behold, I am standing by this spring of water. Let it happen, that the maiden who comes out to draw, to whom I will say, “Please give me a little water from your pitcher to drink,”
44а она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог.
44then she tells me, “Drink, and I will also draw for your camels,”—let her be the woman whom the LORD has appointed for my master’s son.’
45Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: Дај ми да се напијем.
45Before I had finished speaking in my heart, behold, Rebekah came out with her pitcher on her shoulder. She went down to the spring, and drew. I said to her, ‘Please let me drink.’
46А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.
46She hurried and let down her pitcher from her shoulder, and said, ‘Drink, and I will also give your camels a drink.’ So I drank, and she also gave the camels a drink.
47И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;
47I asked her, and said, ‘Whose daughter are you?’ She said, ‘The daughter of Bethuel, Nahor’s son, whom Milcah bore to him.’ I put the ring on her nose, and the bracelets on her hands.
48и падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да нађем кћер брата господара свог за сина његовог.
48I bowed my head, and worshiped the LORD, and blessed the LORD, the God of my master Abraham, who had led me in the right way to take my master’s brother’s daughter for his son.
49Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево.
49Now if you will deal kindly and truly with my master, tell me. If not, tell me, that I may turn to the right hand, or to the left.”
50А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро.
50Then Laban and Bethuel answered, “The thing proceeds from the LORD. We can’t speak to you bad or good.
51Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ.
51Behold, Rebekah is before you. Take her, and go, and let her be your master’s son’s wife, as the LORD has spoken.”
52А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље;
52When Abraham’s servant heard their words, he bowed himself down to the earth to the LORD.
53и извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такође и брату њеном и матери њеној даде дарове.
53The servant brought out jewels of silver, and jewels of gold, and clothing, and gave them to Rebekah. He also gave precious things to her brother and her mother.
54Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом.
54They ate and drank, he and the men who were with him, and stayed all night. They rose up in the morning, and he said, “Send me away to my master.”
55А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.
55Her brother and her mother said, “Let the young lady stay with us a few days, at least ten. After that she will go.”
56А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом.
56He said to them, “Don’t hinder me, since the LORD has prospered my way. Send me away that I may go to my master.”
57Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели.
57They said, “We will call the young lady, and ask her.”
58И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу.
58They called Rebekah, and said to her, “Will you go with this man?” She said, “I will go.”
59И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим.
59They sent away Rebekah, their sister, with her nurse, Abraham’s servant, and his men.
60И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља!
60They blessed Rebekah, and said to her, “Our sister, may you be the mother of thousands of ten thousands, and let your offspring possess the gate of those who hate them.”
61И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и пођоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде.
61Rebekah arose with her ladies. They rode on the camels, and followed the man. The servant took Rebekah, and went his way.
62А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају;
62Isaac came from the way of Beer Lahai Roi, for he lived in the land of the South.
63а беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду.
63Isaac went out to meditate in the field at the evening. He lifted up his eyes and looked. Behold, there were camels coming.
64И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,
64Rebekah lifted up her eyes, and when she saw Isaac, she got off the camel.
65и рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.
65She said to the servant, “Who is the man who is walking in the field to meet us?” The servant said, “It is my master.” She took her veil, and covered herself.
66И приповеди слуга Исаку све што је свршио.
66The servant told Isaac all the things that he had done.
67И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом.
67Isaac brought her into his mother Sarah’s tent, and took Rebekah, and she became his wife. He loved her. So Isaac was comforted after his mother’s death.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.