1. Мојсијева 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.
1Jacob heard Laban’s sons’ words, saying, “Jacob has taken away all that was our father’s. He has obtained all this wealth from that which was our father’s.”
2И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.
2Jacob saw the expression on Laban’s face, and, behold, it was not toward him as before.
3И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.
3The LORD said to Jacob, “Return to the land of your fathers, and to your relatives, and I will be with you.”
4И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.
4Jacob sent and called Rachel and Leah to the field to his flock,
5И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.
5and said to them, “I see the expression on your father’s face, that it is not toward me as before; but the God of my father has been with me.
6И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;
6You know that I have served your father with all of my strength.
7а отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;
7Your father has deceived me, and changed my wages ten times, but God didn’t allow him to hurt me.
8кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.
8If he said, ‘The speckled will be your wages,’ then all the flock bore speckled. If he said, ‘The streaked will be your wages,’ then all the flock bore streaked.
9Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;
9Thus God has taken away your father’s livestock, and given them to me.
10јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.
10During mating season, I lifted up my eyes, and saw in a dream, and behold, the male goats which leaped on the flock were streaked, speckled, and grizzled.
11А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.
11The angel of God said to me in the dream, ‘Jacob,’ and I said, ‘Here I am.’
12А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.
12He said, ‘Now lift up your eyes, and behold, all the male goats which leap on the flock are streaked, speckled, and grizzled, for I have seen all that Laban does to you.
13Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.
13I am the God of Bethel, where you anointed a pillar, where you vowed a vow to me. Now arise, get out from this land, and return to the land of your birth.’”
14Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?
14Rachel and Leah answered him, “Is there yet any portion or inheritance for us in our father’s house?
15Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.
15Aren’t we considered as foreigners by him? For he has sold us, and has also used up our money.
16Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.
16For all the riches which God has taken away from our father are ours and our children’s. Now then, whatever God has said to you, do.”
17И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;
17Then Jacob rose up, and set his sons and his wives on the camels,
18и одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.
18and he took away all his livestock, and all his possessions which he had gathered, including the livestock which he had gained in Paddan Aram, to go to Isaac his father, to the land of Canaan.
19А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.
19Now Laban had gone to shear his sheep; and Rachel stole the teraphim that were her father’s.
20И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.
20Jacob deceived Laban the Syrian, in that he didn’t tell him that he was running away.
21И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.
21So he fled with all that he had. He rose up, passed over the River, and set his face toward the mountain of Gilead.
22А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.
22Laban was told on the third day that Jacob had fled.
23И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.
23He took his relatives with him, and pursued him seven days’ journey. He overtook him in the mountain of Gilead.
24Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
24God came to Laban the Syrian in a dream of the night, and said to him, “Be careful that you don’t speak to Jacob either good or bad.”
25И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.
25Laban caught up with Jacob. Now Jacob had pitched his tent in the mountain, and Laban with his relatives encamped in the mountain of Gilead.
26И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?
26Laban said to Jacob, “What have you done, that you have deceived me, and carried away my daughters like captives of the sword?
27Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?
27Why did you flee secretly, and deceive me, and didn’t tell me, that I might have sent you away with mirth and with songs, with tambourine and with harp;
28Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.
28and didn’t allow me to kiss my sons and my daughters? Now you have done foolishly.
29Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
29It is in the power of my hand to hurt you, but the God of your father spoke to me last night, saying, ‘Be careful that you don’t speak to Jacob either good or bad.’
30Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?
30Now, you want to be gone, because you greatly longed for your father’s house, but why have you stolen my gods?”
31А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.
31Jacob answered Laban, “Because I was afraid, for I said, ‘Lest you should take your daughters from me by force.’
32А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.
32Anyone you find your gods with shall not live. Before our relatives, discern what is yours with me, and take it.” For Jacob didn’t know that Rachel had stolen them.
33И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.
33Laban went into Jacob’s tent, into Leah’s tent, and into the tent of the two female servants; but he didn’t find them. He went out of Leah’s tent, and entered into Rachel’s tent.
34А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.
34Now Rachel had taken the teraphim, put them in the camel’s saddle, and sat on them. Laban felt around all the tent, but didn’t find them.
35А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.
35She said to her father, “Don’t let my lord be angry that I can’t rise up before you; for I’m having my period.” He searched, but didn’t find the teraphim.
36И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?
36Jacob was angry, and argued with Laban. Jacob answered Laban, “What is my trespass? What is my sin, that you have hotly pursued me?
37Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.
37Now that you have felt around in all my stuff, what have you found of all your household stuff? Set it here before my relatives and your relatives, that they may judge between us two.
38Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.
38“These twenty years I have been with you. Your ewes and your female goats have not cast their young, and I haven’t eaten the rams of your flocks.
39Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.
39That which was torn of animals, I didn’t bring to you. I bore its loss. Of my hand you required it, whether stolen by day or stolen by night.
40Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.
40This was my situation: in the day the drought consumed me, and the frost by night; and my sleep fled from my eyes.
41Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за два кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.
41These twenty years I have been in your house. I served you fourteen years for your two daughters, and six years for your flock, and you have changed my wages ten times.
42Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.
42Unless the God of my father, the God of Abraham, and the fear of Isaac, had been with me, surely now you would have sent me away empty. God has seen my affliction and the labor of my hands, and rebuked you last night.”
43А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?
43Laban answered Jacob, “The daughters are my daughters, the children are my children, the flocks are my flocks, and all that you see is mine! What can I do today to these my daughters, or to their children whom they have borne?
44Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.
44Now come, let’s make a covenant, you and I. Let it be for a witness between me and you.”
45И Јаков узе камен и утврди га за спомен.
45Jacob took a stone, and set it up for a pillar.
46И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.
46Jacob said to his relatives, “Gather stones.” They took stones, and made a heap. They ate there by the heap.
47И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.
47Laban called it Jegar Sahadutha, but Jacob called it Galeed.
48И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.
48Laban said, “This heap is witness between me and you today.” Therefore it was named Galeed
49А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.
49and Mizpah, for he said, “The LORD watch between me and you, when we are absent one from another.
50Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.
50If you afflict my daughters, or if you take wives in addition to my daughters, no man is with us; behold, God is witness between me and you.”
51И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.
51Laban said to Jacob, “See this heap, and see the pillar, which I have set between me and you.
52Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.
52May this heap be a witness, and the pillar be a witness, that I will not pass over this heap to you, and that you will not pass over this heap and this pillar to me, for harm.
53Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.
53The God of Abraham, and the God of Nahor, the God of their father, judge between us.” Then Jacob swore by the fear of his father, Isaac.
54И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.
54Jacob offered a sacrifice in the mountain, and called his relatives to eat bread. They ate bread, and stayed all night in the mountain.
55А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.
55Early in the morning, Laban rose up, and kissed his sons and his daughters, and blessed them. Laban departed and returned to his place.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.