1. Мојсијева 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
1The LORD appeared to him by the oaks of Mamre, as he sat in the tent door in the heat of the day.
2Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаше према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
2He lifted up his eyes and looked, and saw that three men stood near him. When he saw them, he ran to meet them from the tent door, and bowed himself to the earth,
3и рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
3and said, “My lord, if now I have found favor in your sight, please don’t go away from your servant.
4Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
4Now let a little water be fetched, wash your feet, and rest yourselves under the tree.
5И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
5I will get a piece of bread so you can refresh your heart. After that you may go your way, now that you have come to your servant.” They said, “Very well, do as you have said.”
6И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
6Abraham hurried into the tent to Sarah, and said, “Quickly prepare three seahs of fine meal, knead it, and make cakes.”
7Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
7Abraham ran to the herd, and fetched a tender and good calf, and gave it to the servant. He hurried to dress it.
8Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
8He took butter, milk, and the calf which he had dressed, and set it before them. He stood by them under the tree, and they ate.
9И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
9They asked him, “Where is Sarah, your wife?” He said, “There, in the tent.”
10А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
10He said, “I will certainly return to you at about this time next year; and behold, Sarah your wife will have a son.” Sarah heard in the tent door, which was behind him.
11А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
11Now Abraham and Sarah were old, well advanced in age. Sarah had passed the age of childbearing.
12Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
12Sarah laughed within herself, saying, “After I have grown old will I have pleasure, my lord being old also?”
13Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
13The LORD said to Abraham, “Why did Sarah laugh, saying, ‘Will I really bear a child when I am old?’
14Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
14Is anything too hard for the LORD? At the set time I will return to you, when the season comes around, and Sarah will have a son.”
15А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
15Then Sarah denied it, saying, “I didn’t laugh,” for she was afraid. He said, “No, but you did laugh.”
16Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
16The men rose up from there, and looked toward Sodom. Abraham went with them to see them on their way.
17А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
17The LORD said, “Will I hide from Abraham what I do,
18кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
18since Abraham will surely become a great and mighty nation, and all the nations of the earth will be blessed in him?
19Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
19For I have known him, to the end that he may command his children and his household after him, that they may keep the way of the LORD, to do righteousness and justice; to the end that the LORD may bring on Abraham that which he has spoken of him.”
20И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
20The LORD said, “Because the cry of Sodom and Gomorrah is great, and because their sin is very grievous,
21Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
21I will go down now, and see whether their deeds are as bad as the reports which have come to me. If not, I will know.”
22И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
22The men turned from there, and went toward Sodom, but Abraham stood yet before the LORD.
23и приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
23Abraham came near, and said, “Will you consume the righteous with the wicked?
24Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
24What if there are fifty righteous within the city? Will you consume and not spare the place for the fifty righteous who are in it?
25Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
25May it be far from you to do things like that, to kill the righteous with the wicked, so that the righteous should be like the wicked. May that be far from you. Shouldn’t the Judge of all the earth do right?”
26И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
26The LORD said, “If I find in Sodom fifty righteous within the city, then I will spare the whole place for their sake.”
27А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
27Abraham answered, “See now, I have taken it on myself to speak to the Lord, although I am dust and ashes.
28Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
28What if there will lack five of the fifty righteous? Will you destroy all the city for lack of five?” He said, “I will not destroy it if I find forty-five there.”
29И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
29He spoke to him yet again, and said, “What if there are forty found there?” He said, “I will not do it for the forty’s sake.”
30Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
30He said, “Oh don’t let the Lord be angry, and I will speak. What if there are thirty found there?” He said, “I will not do it if I find thirty there.”
31Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
31He said, “See now, I have taken it on myself to speak to the Lord. What if there are twenty found there?” He said, “I will not destroy it for the twenty’s sake.”
32Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
32He said, “Oh don’t let the Lord be angry, and I will speak just once more. What if ten are found there?” He said, “I will not destroy it for the ten’s sake.”
33И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
33The LORD went his way as soon as he had finished communing with Abraham, and Abraham returned to his place.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.