1. Мојсијева 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
King James Version with Apocrypha
1После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
1And the LORD appeared unto him in the plains of Mamre: and he sat in the tent door in the heat of the day;
2Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаше према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
2And he lift up his eyes and looked, and, lo, three men stood by him: and when he saw them , he ran to meet them from the tent door, and bowed himself toward the ground,
3и рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
3And said, My Lord, if now I have found favour in thy sight, pass not away, I pray thee, from thy servant:
4Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
4Let a little water, I pray you, be fetched, and wash your feet, and rest yourselves under the tree:
5И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
5And I will fetch a morsel of bread, and comfort ye your hearts; after that ye shall pass on: for therefore are ye come to your servant. And they said, So do, as thou hast said.
6И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
6And Abraham hastened into the tent unto Sarah, and said, Make ready quickly three measures of fine meal, knead it , and make cakes upon the hearth.
7Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
7And Abraham ran unto the herd, and fetcht a calf tender and good, and gave it unto a young man; and he hasted to dress it.
8Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
8And he took butter, and milk, and the calf which he had dressed, and set it before them; and he stood by them under the tree, and they did eat.
9И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
9¶ And they said unto him, Where is Sarah thy wife? And he said, Behold, in the tent.
10А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
10And he said, I will certainly return unto thee according to the time of life; and, lo, Sarah thy wife shall have a son. And Sarah heard it in the tent door, which was behind him.
11А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
11Now Abraham and Sarah were old and well stricken in age; and it ceased to be with Sarah after the manner of women.
12Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
12Therefore Sarah laughed within herself, saying, After I am waxed old shall I have pleasure, my lord being old also?
13Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
13And the LORD said unto Abraham, Wherefore did Sarah laugh, saying, Shall I of a surety bear a child, which am old?
14Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
14Is any thing too hard for the LORD ? At the time appointed I will return unto thee, according to the time of life, and Sarah shall have a son.
15А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
15Then Sarah denied, saying, I laughed not; for she was afraid. And he said, Nay; but thou didst laugh.
16Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
16¶ And the men rose up from thence, and looked toward Sodom: and Abraham went with them to bring them on the way.
17А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
17And the LORD said, Shall I hide from Abraham that thing which I do;
18кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
18Seeing that Abraham shall surely become a great and mighty nation, and all the nations of the earth shall be blessed in him?
19Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
19For I know him, that he will command his children and his household after him, and they shall keep the way of the LORD , to do justice and judgment; that the LORD may bring upon Abraham that which he hath spoken of him.
20И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
20And the LORD said, Because the cry of Sodom and Gomorrah is great, and because their sin is very grievous;
21Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
21I will go down now, and see whether they have done altogether according to the cry of it, which is come unto me; and if not, I will know.
22И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
22And the men turned their faces from thence, and went toward Sodom: but Abraham stood yet before the LORD .
23и приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
23¶ And Abraham drew near, and said, Wilt thou also destroy the righteous with the wicked?
24Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
24Peradventure there be fifty righteous within the city: wilt thou also destroy and not spare the place for the fifty righteous that are therein?
25Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
25That be far from thee to do after this manner, to slay the righteous with the wicked: and that the righteous should be as the wicked, that be far from thee: Shall not the Judge of all the earth do right?
26И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
26And the LORD said, If I find in Sodom fifty righteous within the city, then I will spare all the place for their sakes.
27А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
27And Abraham answered and said, Behold now, I have taken upon me to speak unto the Lord, which am but dust and ashes:
28Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
28Peradventure there shall lack five of the fifty righteous: wilt thou destroy all the city for lack of five? And he said, If I find there forty and five, I will not destroy it .
29И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
29And he spake unto him yet again, and said, Peradventure there shall be forty found there. And he said, I will not do it for forty’s sake.
30Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
30And he said unto him , Oh let not the Lord be angry, and I will speak: Peradventure there shall thirty be found there. And he said, I will not do it , if I find thirty there.
31Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
31And he said, Behold now, I have taken upon me to speak unto the Lord: Peradventure there shall be twenty found there. And he said, I will not destroy it for twenty’s sake.
32Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
32And he said, Oh let not the Lord be angry, and I will speak yet but this once: Peradventure ten shall be found there. And he said, I will not destroy it for ten’s sake.
33И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
33And the LORD went his way, as soon as he had left communing with Abraham: and Abraham returned unto his place.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.