1. Мојсијева 41
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
King James Version with Apocrypha
1А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.
1And it came to pass at the end of two full years, that Pharaoh dreamed: and, behold, he stood by the river.
2И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.
2And, behold, there came up out of the river seven well favoured kine and fatfleshed; and they fed in a meadow.
3И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.
3And, behold, seven other kine came up after them out of the river, ill favoured and leanfleshed; and stood by the other kine upon the brink of the river.
4И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.
4And the ill favoured and leanfleshed kine did eat up the seven well favoured and fat kine. So Pharaoh awoke.
5Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
5And he slept and dreamed the second time: and, behold, seven ears of corn came up upon one stalk, rank and good.
6а иза њих исклија седам класова малих и штурих;
6And, behold, seven thin ears and blasted with the east wind sprung up after them.
7па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.
7And the seven thin ears devoured the seven rank and full ears. And Pharaoh awoke, and, behold, it was a dream.
8И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
8And it came to pass in the morning that his spirit was troubled; and he sent and called for all the magicians of Egypt, and all the wise men thereof: and Pharaoh told them his dream; but there was none that could interpret them unto Pharaoh.
9Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.
9¶ Then spake the chief butler unto Pharaoh, saying, I do remember my faults this day:
10Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,
10Pharaoh was wroth with his servants, and put me in ward in the captain of the guard’s house, both me and the chief baker:
11уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.
11And we dreamed a dream in one night, I and he; we dreamed each man according to the interpretation of his dream.
12А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
12And there was there with us a young man, an Hebrew, servant to the captain of the guard; and we told him, and he interpreted to us our dreams; to each man according to his dream he did interpret.
13И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.
13And it came to pass, as he interpreted to us, so it was; me he restored unto mine office, and him he hanged.
14Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
14¶ Then Pharaoh sent and called Joseph, and they brought him hastily out of the dungeon: and he shaved himself , and changed his raiment, and came in unto Pharaoh.
15А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.
15And Pharaoh said unto Joseph, I have dreamed a dream, and there is none that can interpret it: and I have heard say of thee, that thou canst understand a dream to interpret it.
16А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
16And Joseph answered Pharaoh, saying, It is not in me: God shall give Pharaoh an answer of peace.
17И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.
17And Pharaoh said unto Joseph, In my dream, behold, I stood upon the bank of the river:
18И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.
18And, behold, there came up out of the river seven kine, fatfleshed and well favoured; and they fed in a meadow:
19И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.
19And, behold, seven other kine came up after them, poor and very ill favoured and leanfleshed, such as I never saw in all the land of Egypt for badness:
20И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,
20And the lean and the ill favoured kine did eat up the first seven fat kine:
21и кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.
21And when they had eaten them up, it could not be known that they had eaten them; but they were still ill favoured, as at the beginning. So I awoke.
22Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
22And I saw in my dream, and, behold, seven ears came up in one stalk, full and good:
23а иза њих исклија седам малих, танких и штурих.
23And, behold, seven ears, withered, thin, and blasted with the east wind, sprung up after them:
24И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
24And the thin ears devoured the seven good ears: and I told this unto the magicians; but there was none that could declare it to me.
25А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
25¶ And Joseph said unto Pharaoh, The dream of Pharaoh is one: God hath shewed Pharaoh what he is about to do.
26Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.
26The seven good kine are seven years; and the seven good ears are seven years: the dream is one.
27А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.
27And the seven thin and ill favoured kine that came up after them are seven years; and the seven empty ears blasted with the east wind shall be seven years of famine.
28То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
28This is the thing which I have spoken unto Pharaoh: What God is about to do he sheweth unto Pharaoh.
29Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.
29Behold, there come seven years of great plenty throughout all the land of Egypt:
30А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
30And there shall arise after them seven years of famine; and all the plenty shall be forgotten in the land of Egypt; and the famine shall consume the land;
31те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
31And the plenty shall not be known in the land by reason of that famine following; for it shall be very grievous.
32А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.
32And for that the dream was doubled unto Pharaoh twice; it is because the thing is established by God, and God will shortly bring it to pass.
33Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.
33Now therefore let Pharaoh look out a man discreet and wise, and set him over the land of Egypt.
34И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;
34Let Pharaoh do this , and let him appoint officers over the land, and take up the fifth part of the land of Egypt in the seven plenteous years.
35нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,
35And let them gather all the food of those good years that come, and lay up corn under the hand of Pharaoh, and let them keep food in the cities.
36да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.
36And that food shall be for store to the land against the seven years of famine, which shall be in the land of Egypt; that the land perish not through the famine.
37И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.
37¶ And the thing was good in the eyes of Pharaoh, and in the eyes of all his servants.
38И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?
38And Pharaoh said unto his servants, Can we find such a one as this is , a man in whom the Spirit of God is ?
39Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.
39And Pharaoh said unto Joseph, Forasmuch as God hath shewed thee all this, there is none so discreet and wise as thou art:
40Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.
40Thou shalt be over my house, and according unto thy word shall all my people be ruled: only in the throne will I be greater than thou.
41И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.
41And Pharaoh said unto Joseph, See, I have set thee over all the land of Egypt.
42И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,
42And Pharaoh took off his ring from his hand, and put it upon Joseph’s hand, and arrayed him in vestures of fine linen, and put a gold chain about his neck;
43и посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.
43And he made him to ride in the second chariot which he had; and they cried before him, Bow the knee: and he made him ruler over all the land of Egypt.
44И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.
44And Pharaoh said unto Joseph, I am Pharaoh, and without thee shall no man lift up his hand or foot in all the land of Egypt.
45И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.
45And Pharaoh called Joseph’s name Zaphnath-paaneah; and he gave him to wife Asenath the daughter of Poti-pherah priest of On. And Joseph went out over all the land of Egypt.
46А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.
46¶ And Joseph was thirty years old when he stood before Pharaoh king of Egypt. And Joseph went out from the presence of Pharaoh, and went throughout all the land of Egypt.
47И за седам родних година роди земља свашта изобила.
47And in the seven plenteous years the earth brought forth by handfuls.
48И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.
48And he gathered up all the food of the seven years, which were in the land of Egypt, and laid up the food in the cities: the food of the field, which was round about every city, laid he up in the same.
49Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.
49And Joseph gathered corn as the sand of the sea, very much, until he left numbering; for it was without number.
50И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.
50And unto Joseph were born two sons before the years of famine came, which Asenath the daughter of Poti-pherah priest of On bare unto him.
51И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.
51And Joseph called the name of the firstborn Manasseh: For God, said he , hath made me forget all my toil, and all my father’s house.
52А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
52And the name of the second called he Ephraim: For God hath caused me to be fruitful in the land of my affliction.
53Али прође седам година родних у земљи мисирској;
53¶ And the seven years of plenteousness, that was in the land of Egypt, were ended.
54и наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.
54And the seven years of dearth began to come, according as Joseph had said: and the dearth was in all lands; but in all the land of Egypt there was bread.
55Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.
55And when all the land of Egypt was famished, the people cried to Pharaoh for bread: and Pharaoh said unto all the Egyptians, Go unto Joseph; what he saith to you, do.
56И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.
56And the famine was over all the face of the earth: and Joseph opened all the storehouses, and sold unto the Egyptians; and the famine waxed sore in the land of Egypt.
57И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.
57And all countries came into Egypt to Joseph for to buy corn; because that the famine was so sore in all lands.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.