1. Мојсијева 41
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
1А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.
1过了两年，法老做梦，梦见自己站在河边，
2И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.
2有七只母牛从河里上来，又美好又肥壮，在芦荻中吃 草 。
3И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.
3随后又有七只母牛从河里上来，又丑陋又干瘦，与那七只母牛一同站在河边。
4И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.
4这又丑陋又干瘦的七只母牛吃尽了那又美好又肥壮的七只母牛。法老就醒了。
5Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
5他又睡着，第二回做梦，梦见一棵麦子长了七个穗子，又肥大又佳美，
6а иза њих исклија седам класова малих и штурих;
6随后又长了七个穗子，又细弱又被东风吹焦了。
7па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.
7这细弱的穗子吞了那七个又肥大又饱满的穗子。法老醒了，不料是个梦。
8И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
8到了早晨，法老心里不安，就差人召了 埃及 所有的术士和博士来；法老就把所做的梦告诉他们，却没有人能给法老圆解。
9Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.
9那时酒政对法老说：「我今日想起我的罪来。
10Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,
10从前法老恼怒臣仆，把我和膳长下在护卫长府内的监里。
11уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.
11我们二人同夜各做一梦，各梦都有讲解。
12А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
12在那里同着我们有一个 希伯来 的少年人，是护卫长的仆人，我们告诉他，他就把我们的梦圆解，是按着各人的梦圆解的。
13И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.
13后来正如他给我们圆解的成就了：我官复原职，膳长被挂起来了。」
14Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
14法老遂即差人去召 约瑟 ，他们便急忙带他出监，他就剃头，刮脸，换衣裳，进到法老面前。
15А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.
15法老对 约瑟 说：「我做了一梦，没有人能解；我听见人说，你听了梦就能解。」
16А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
16约瑟 回答法老说：「这不在乎我， 神必将平安的话回答法老。」
17И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.
17法老对 约瑟 说：「我梦见我站在河边，
18И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.
18有七只母牛从河里上来，又肥壮又美好，在芦荻中吃草。
19И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.
19随后又有七只母牛上来，又软弱又丑陋又干瘦，在 埃及 遍地，我没有见过这样不好的。
20И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,
20这又干瘦又丑陋的母牛吃尽了那以先的七只肥母牛，
21и кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.
21吃了以后却看不出是吃了，那丑陋的样子仍旧和先前一样。我就醒了。
22Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
22我又梦见一棵麦子，长了七个穗子，又饱满又佳美，
23а иза њих исклија седам малих, танких и штурих.
23随后又长了七个穗子，枯槁细弱，被东风吹焦了。
24И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
24这些细弱的穗子吞了那七个佳美的穗子。我将这梦告诉了术士，却没有人能给我解说。」
25А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
25约瑟 对法老说：「法老的梦乃是一个。 神已将所要做的事指示法老了。
26Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.
26七只好母牛是七年，七个好穗子也是七年；这梦乃是一个。
27А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.
27那随后上来的七只又干瘦又丑陋的母牛是七年，那七个虚空、被东风吹焦的穗子也是七年，都是七个荒年。
28То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
28这就是我对法老所说， 神已将所要做的事显明给法老了。
29Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.
29埃及 遍地必来七个大丰年，
30А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
30随后又要来七个荒年，甚至在 埃及 地都忘了先前的丰收，全地必被饥荒所灭。
31те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
31因那以后的饥荒甚大，便不觉得先前的丰收了。
32А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.
32至于法老两回做梦，是因 神命定这事，而且必速速成就。
33Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.
33所以，法老当拣选一个有聪明有智慧的人，派他治理 埃及 地。
34И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;
34法老当这样行，又派官员管理这地。当七个丰年的时候，征收 埃及 地的五分之一，
35нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,
35叫他们把将来丰年一切的粮食聚敛起来，积蓄五谷，收存在各城里做食物，归于法老的手下。
36да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.
36所积蓄的粮食可以防备 埃及 地将来的七个荒年，免得这地被饥荒所灭。」
37И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.
37法老和他一切臣仆都以这事为妙。
38И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?
38法老对臣仆说：「像这样的人，有 神的灵在他里头，我们岂能找得着呢？」
39Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.
39法老对 约瑟 说：「 神既将这事都指示你，可见没有人像你这样有聪明有智慧。
40Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.
40你可以掌管我的家；我的民都必听从你的话。惟独在宝座上我比你大。」
41И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.
41法老又对 约瑟 说：「我派你治理 埃及 全地。」
42И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,
42法老就摘下手上打印的戒指，戴在 约瑟 的手上，给他穿上细麻衣，把金链戴在他的颈项上，
43и посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.
43又叫 约瑟 坐他的副车，喝道的在前呼叫说：「跪下。」这样，法老派他治理 埃及 全地。
44И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.
44法老对 约瑟 说：「我是法老，在 埃及 全地，若没有你的命令，不许人擅自办事。」
45И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.
45法老赐名给 约瑟 ，叫 撒发那忒·巴内亚 ，又将 安 城的祭司 波提非拉 的女儿 亚西纳 给他为妻。 约瑟 就出去巡行 埃及 地。
46А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.
46约瑟 见 埃及 王法老的时候年三十岁。他从法老面前出去，遍行 埃及 全地。
47И за седам родних година роди земља свашта изобила.
47七个丰年之内，地的出产极丰极盛，
48И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.
48约瑟 聚敛 埃及 地七个丰年一切的粮食，把粮食积存在各城里；各城周围田地的粮食都积存在本城里。
49Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.
49约瑟 积蓄五谷甚多，如同海边的沙，无法计算，因为谷不可胜数。
50И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.
50荒年未到以前， 安 城的祭司 波提非拉 的女儿 亚西纳 给 约瑟 生了两个儿子。
51И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.
51约瑟 给长子起名叫 玛拿西 ，因为 他说 ：「 神使我忘了一切的困苦和我父的全家。」
52А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
52他给次子起名叫 以法莲 ，因为 他说 ：「 神使我在受苦的地方昌盛。」
53Али прође седам година родних у земљи мисирској;
53埃及 地的七个丰年一完，
54и наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.
54七个荒年就来了。正如 约瑟 所说的，各地都有饥荒；惟独 埃及 全地有粮食。
55Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.
55及至 埃及 全地有了饥荒，众民向法老哀求粮食，法老对他们说：「你们往 约瑟 那里去，凡他所说的，你们都要做。」
56И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.
56当时饥荒遍满天下， 约瑟 开了各处的仓，粜粮给 埃及 人；在 埃及 地饥荒甚大。
57И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.
57各地的人都往 埃及 去，到 约瑟 那里籴粮，因为天下的饥荒甚大。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.