1. Мојсијева 43
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
1Али глад беше врло велика у оној земљи.
1那地的饥荒甚大。
2Па кад поједоше жито које беху донели из Мисира, рече им отац: Идите опет, и купите нам мало хране.
2他们从 埃及 带来的粮食吃尽了，他们的父亲就对他们说：「你们再去给我籴些粮来。」
3А Јуда му проговори и рече: Тврдо нам се зарекао онај човек говорећи: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.
3犹大 对他说：「那人谆谆地告诫我们说：『你们的兄弟若不与你们同来，你们就不得见我的面。』
4Ако ћеш пустити с нама брата нашег, ићи ћемо и купићемо ти хране.
4你若打发我们的兄弟与我们同去，我们就下去给你籴粮；
5Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је рекао онај човек: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.
5你若不打发他去，我们就不下去，因为那人对我们说：『你们的兄弟若不与你们同来，你们就不得见我的面。』」
6А Израиљ рече: Што ми то зло учинисте и казасте човеку да имате још једног брата?
6以色列 说：「你们为什么这样害我，告诉那人你们还有兄弟呢？」
7А они рекоше: Човек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: Је ли вам јоште жив отац? Имате ли још браће? А ми му одговорисмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: Доведите брата свог?
7他们回答说：「那人详细问到我们和我们的亲属，说：『你们的父亲还在吗？你们还有兄弟吗？』我们就按着他所问的告诉他，焉能知道他要说『必须把你们的兄弟带下来』呢？」
8И рече Јуда Израиљу оцу свом: Пусти дете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша деца.
8犹大 又对他父亲 以色列 说：「你打发童子与我同去，我们就起身下去，好叫我们和你，并我们的 妇人 孩子，都得存活，不至于死。
9Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив до века.
9我为他作保；你可以从我手中追讨，我若不带他回来交在你面前，我情愿永远担罪。
10Да нисмо толико оклевали, до сада бисмо се два пута вратили.
10我们若没有耽搁，如今第二次都回来了。」
11Онда рече Израиљ отац њихов: Кад је тако, учините ово: узмите шта најлепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисавог корења и смирне, урме и бадема.
11他们的父亲 以色列 说：「若必须如此，你们就当这样行：可以将这地土产中最好的乳香、蜂蜜、香料、没药、榧子、杏仁都取一点，收在器具里，带下去送给那人作礼物，
12А новаца понесите двојином, и узмите новце што беху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрешка.
12又要手里加倍地带银子，并将归还在你们口袋内的银子仍带在手里；那或者是错了。
13И узмите брата свог, па устаните и идите опет к оном човеку.
13也带着你们的兄弟，起身去见那人。
14А Бог Свемогући да вам да да нађете милост у оног човека, да вам пусти брата вашег другог и Венијамина; ако ли останем без деце, нек останем без деце.
14但愿全能的 神使你们在那人面前蒙怜悯，释放你们的那弟兄和 便雅悯 回来。我若丧了儿子，就丧了吧！」
15Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.
15于是，他们拿着那礼物，又手里加倍地带银子，并且带着 便雅悯 ，起身下到 埃及 ，站在 约瑟 面前。
16А Јосиф кад виде с њима Венијамина, рече човеку који управљаше кућом његовом: Одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи.
16约瑟 见 便雅悯 和他们同来，就对家宰说：「将这些人领到屋里。要宰杀牲畜，预备 筵席 ，因为晌午这些人同我吃饭。」
17И учини човек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.
17家宰就遵着 约瑟 的命去行，领他们进 约瑟 的屋里。
18А они се бојаху кад их човек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: За новце који пре беху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце.
18他们因为被领到 约瑟 的屋里，就害怕，说：「领我们到这里来，必是因为头次归还在我们口袋里的银子，找我们的错缝，下手害我们，强取我们为奴仆，抢夺我们的驴。」
19Па приступивши к човеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним,
19他们就挨近 约瑟 的家宰，在屋门口和他说话，
20и рекоше: Чуј, господару; дошли смо били и пре, и куписмо хране;
20说：「我主啊，我们头次下来实在是要籴粮。
21па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци сваког нас беху озго у врећи његовој, новци наши на меру; и ево смо их донели натраг;
21后来到了住宿的地方，我们打开口袋，不料，各人的银子，分量足数，仍在各人的口袋内，现在我们手里又带回来了。
22а друге смо новце донели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.
22另外又带下银子来籴粮。不知道先前谁把银子放在我们的口袋里。」
23А он им рече: Будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашег метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.
23家宰说：「你们可以放心，不要害怕，是你们的 神和你们父亲的 神赐给你们财宝在你们的口袋里；你们的银子，我早已收了。」他就把 西缅 带出来，交给他们。
24И уведе их човек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховим положи.
24家宰就领他们进 约瑟 的屋里，给他们水洗脚，又给他们草料喂驴。
25И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они онде јести.
25他们就预备那礼物，等候 约瑟 晌午来，因为他们听见要在那里吃饭。
26И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље.
26约瑟 来到家里，他们就把手中的礼物拿进屋去给他，又俯伏在地，向他下拜。
27А он их запита како су, и рече: Како је отац ваш стари, за кога ми говористе? Је ли јоште жив?
27约瑟 问他们好，又问：「你们的父亲—就是你们所说的那老人家平安吗？他还在吗？」
28А они рекоше: Добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се.
28他们回答说：「你仆人—我们的父亲平安；他还在。」于是他们低头下拜。
29А он погледавши виде Венијамина брата свог, сина матере своје, и рече: Је ли вам то најмлађи брат ваш за ког ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко!
29约瑟 举目看见他同母的兄弟 便雅悯 ，就说：「你们向我所说那顶小的兄弟就是这位吗？」又说：「小儿啊，愿 神赐恩给你！」
30А Јосифу гораше срце од љубави према брату свом, те брже потражи где ће плакати, и ушавши у једну собу плака онде.
30约瑟 爱弟之情发动，就急忙寻找可哭之地，进入自己的屋里，哭了一场。
31После умив се изађе, и устежући се рече: Дајте јело.
31他洗了脸出来，勉强隐忍，吩咐人摆饭。
32И донесоше њему најпосле и Мисирцима који обедоваху у њега, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима.
32他们就为 约瑟 单摆了一席，为那些人又摆了一席，也为和 约瑟 同吃饭的 埃及 人另摆了一席，因为 埃及 人不可和 希伯来 人一同吃饭；那原是 埃及 人所厌恶的。
33А сеђаху пред њим старији по старештву свом а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда.
33约瑟 使众弟兄在他面前排列坐席，都按着长幼的次序，众弟兄就彼此诧异。
34И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим.
34约瑟 把他面前的食物分出来，送给他们；但 便雅悯 所得的比别人多五倍。他们就饮酒，和 约瑟 一同宴乐。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.