1. Мојсијева 44
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
1И заповеди Јосиф човеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове.
1约瑟 吩咐家宰说：「把粮食装满这些人的口袋，尽着他们的驴所能驮的，又把各人的银子放在各人的口袋里，
2И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађем у врећу одозго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.
2并将我的银杯和那少年人籴粮的银子一同装在他的口袋里。」家宰就照 约瑟 所说的话行了；
3А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховим.
3天一亮就打发那些人带着驴走了。
4А кад изађоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро?
4他们出城走了不远， 约瑟 对家宰说：「起来，追那些人去，追上了就对他们说：『你们为什么以恶报善呢？
5Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.
5这不是我主人饮酒的杯吗？岂不是他占卜用的吗？你们这样行是作恶了。』」
6И он их стиже, и рече им тако.
6家宰追上他们，将这些话对他们说了。
7А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве речи? Сачувај Боже да слуге твоје учине такво шта!
7他们回答说：「我主为什么说这样的话呢？你仆人断不能做这样的事。
8Ено смо ти донели натраг из земље хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твог сребро или злато?
8你看，我们从前在口袋里所见的银子，尚且从 迦南 地带来还你，我们怎能从你主人家里偷窃金银呢？
9У ког се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мом.
9你仆人中无论在谁那里搜出来，就叫他死，我们也作我主的奴仆。」
10А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.
10家宰说：「现在就照你们的话行吧！在谁那里搜出来，谁就作我的奴仆；其余的都没有罪。」
11И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и разрешише сваки своју врећу.
11于是他们各人急忙把口袋卸在地上，各人打开口袋。
12А он стаде тражити почевши од најстаријег, и кад дође на најмлађег, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.
12家宰就搜查，从年长的起到年幼的为止，那杯竟在 便雅悯 的口袋里搜出来。
13Тада раздреше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на свог магарца вратише се у град.
13他们就撕裂衣服，各人把驮子抬在驴上，回城去了。
14И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још беше код куће, и падоше пред њим на земљу.
14犹大 和他弟兄们来到 约瑟 的屋中， 约瑟 还在那里，他们就在他面前俯伏于地。
15А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може зацело дознати?
15约瑟 对他们说：「你们做的是什么事呢？你们岂不知像我这样的人必能占卜吗？」
16Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.
16犹大 说：「我们对我主说什么呢？还有什么话可说呢？我们怎能自己表白出来呢？ 神已经查出仆人的罪孽了。我们与那在他手中搜出杯来的都是我主的奴仆。」
17А Јосиф рече: Боже сачувај! Нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу свом.
17约瑟 说：「我断不能这样行！在谁的手中搜出杯来，谁就作我的奴仆；至于你们，可以平平安安地上你们父亲那里去。」
18Али Јуда приступив к њему рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару свом, и нека се гнев твој не распали на слугу твог, јер си ти као сам Фараон.
18犹大 挨近他，说：「我主啊，求你容仆人说一句话给我主听，不要向仆人发烈怒，因为你如同法老一样。
19Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата?
19我主曾问仆人们说：『你们有父亲有兄弟没有？』
20А ми рекосмо господару свом: Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази.
20我们对我主说：『我们有父亲，已经年老，还有他老年所生的一个小孩子。他哥哥死了，他母亲只撇下他一人，他父亲疼爱他。』
21А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима.
21你对仆人说：『把他带到我这里来，叫我亲眼看看他。』
22И рекосмо господару свом: Неће моћи дете оставити оца свог; да остави оца свог, одмах ће отац умрети.
22我们对我主说：『童子不能离开他父亲，若是离开，他父亲必死。』
23А ти рече слугама својим: Ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видети лице моје.
23你对仆人说：『你们的小兄弟若不与你们一同下来，你们就不得再见我的面。』
24А кад се вратисмо к слузи твом а оцу мом, казасмо му речи господара мог.
24我们上到你仆人—我们父亲那里，就把我主的话告诉了他。
25После рече нам отац: Идите опет, купите нам хране.
25我们的父亲说：『你们再去给我籴些粮来。』
26А ми рекосмо: Не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видети лица оног човека, ако не буде с нама брат наш најмлађи.
26我们就说：『我们不能下去。我们的小兄弟若和我们同往，我们就可以下去。因为，小兄弟若不与我们同往，我们必不得见那人的面。』
27А слуга твој, отац мој, рече нам: Знате да ми је жена родила два сина.
27你仆人—我父亲对我们说：『你们知道我的妻子给我生了两个儿子。
28И један од њих отиде од мене, и рекох: Зацело га је раскинула зверка; и до сада га не видех.
28一个离开我出去了；我说他必是被撕碎了，直到如今我也没有见他。
29Ако и овог одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме старог у гроб с тугом.
29现在你们又要把这个带去离开我，倘若他遭害，那便是你们使我白发苍苍、悲悲惨惨地下阴间去了。』
30Па сада да отидем к слузи твом, оцу свом, а ово дете да не буде с нама, како је душа оног везана за душу овог,
30我父亲的命与这童子的命相连。如今我回到你仆人—我父亲那里，若没有童子与我们同在，
31умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити старог слугу твог, а оца свог, с тугом у гроб.
31我们的父亲见没有童子，他就必死。这便是我们使你仆人—我们的父亲白发苍苍、悲悲惨惨地下阴间去了。
32А твој се слуга подјемчио за дете оцу свом рекавши: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу свом до века.
32因为仆人曾向我父亲为这童子作保，说：『我若不带他回来交给父亲，我便在父亲面前永远担罪。』
33Зато нека слуга твој остане место детета, да буде роб господару мом, а дете нека иде с браћом својом.
33现在求你容仆人住下，替这童子作我主的奴仆，叫童子和他哥哥们一同上去。
34Јер како бих се вратио к оцу свом без детета, да гледам јаде који би ми оца задесили?
34若童子不和我同去，我怎能上去见我父亲呢？恐怕我看见灾祸临到我父亲身上。」
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.