1. Мојсијева 44
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
1И заповеди Јосиф човеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове.
1約瑟 吩咐家宰說：「把糧食裝滿這些人的口袋，儘着他們的驢所能馱的，又把各人的銀子放在各人的口袋裏，
2И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађем у врећу одозго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.
2並將我的銀杯和那少年人糴糧的銀子一同裝在他的口袋裏。」家宰就照 約瑟 所說的話行了；
3А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховим.
3天一亮就打發那些人帶着驢走了。
4А кад изађоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро?
4他們出城走了不遠， 約瑟 對家宰說：「起來，追那些人去，追上了就對他們說：『你們為甚麼以惡報善呢？
5Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.
5這不是我主人飲酒的杯嗎？豈不是他占卜用的嗎？你們這樣行是作惡了。』」
6И он их стиже, и рече им тако.
6家宰追上他們，將這些話對他們說了。
7А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве речи? Сачувај Боже да слуге твоје учине такво шта!
7他們回答說：「我主為甚麼說這樣的話呢？你僕人斷不能做這樣的事。
8Ено смо ти донели натраг из земље хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твог сребро или злато?
8你看，我們從前在口袋裏所見的銀子，尚且從 迦南 地帶來還你，我們怎能從你主人家裏偷竊金銀呢？
9У ког се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мом.
9你僕人中無論在誰那裏搜出來，就叫他死，我們也作我主的奴僕。」
10А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.
10家宰說：「現在就照你們的話行吧！在誰那裏搜出來，誰就作我的奴僕；其餘的都沒有罪。」
11И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и разрешише сваки своју врећу.
11於是他們各人急忙把口袋卸在地下，各人打開口袋。
12А он стаде тражити почевши од најстаријег, и кад дође на најмлађег, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.
12家宰就搜查，從年長的起到年幼的為止，那杯竟在 便雅憫 的口袋裏搜出來。
13Тада раздреше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на свог магарца вратише се у град.
13他們就撕裂衣服，各人把馱子抬在驢上，回城去了。
14И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још беше код куће, и падоше пред њим на земљу.
14猶大 和他弟兄們來到 約瑟 的屋中， 約瑟 還在那裏，他們就在他面前俯伏於地。
15А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може зацело дознати?
15約瑟 對他們說：「你們做的是甚麼事呢？你們豈不知像我這樣的人必能占卜嗎？」
16Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.
16猶大 說：「我們對我主說甚麼呢？還有甚麼話可說呢？我們怎能自己表白出來呢？上帝已經查出僕人的罪孽了。我們與那在他手中搜出杯來的都是我主的奴僕。」
17А Јосиф рече: Боже сачувај! Нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу свом.
17約瑟 說：「我斷不能這樣行！在誰的手中搜出杯來，誰就作我的奴僕；至於你們，可以平平安安地上你們父親那裏去。」
18Али Јуда приступив к њему рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару свом, и нека се гнев твој не распали на слугу твог, јер си ти као сам Фараон.
18猶大 挨近他，說：「我主啊，求你容僕人說一句話給我主聽，不要向僕人發烈怒，因為你如同法老一樣。
19Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата?
19我主曾問僕人們說：『你們有父親有兄弟沒有？』
20А ми рекосмо господару свом: Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази.
20我們對我主說：『我們有父親，已經年老，還有他老年所生的一個小孩子。他哥哥死了，他母親只撇下他一人，他父親疼愛他。』
21А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима.
21你對僕人說：『把他帶到我這裏來，叫我親眼看看他。』
22И рекосмо господару свом: Неће моћи дете оставити оца свог; да остави оца свог, одмах ће отац умрети.
22我們對我主說：『童子不能離開他父親，若是離開，他父親必死。』
23А ти рече слугама својим: Ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видети лице моје.
23你對僕人說：『你們的小兄弟若不與你們一同下來，你們就不得再見我的面。』
24А кад се вратисмо к слузи твом а оцу мом, казасмо му речи господара мог.
24我們上到你僕人－我們父親那裏，就把我主的話告訴了他。
25После рече нам отац: Идите опет, купите нам хране.
25我們的父親說：『你們再去給我糴些糧來。』
26А ми рекосмо: Не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видети лица оног човека, ако не буде с нама брат наш најмлађи.
26我們就說：『我們不能下去。我們的小兄弟若和我們同往，我們就可以下去。因為，小兄弟若不與我們同往，我們必不得見那人的面。』
27А слуга твој, отац мој, рече нам: Знате да ми је жена родила два сина.
27你僕人－我父親對我們說：『你們知道我的妻子給我生了兩個兒子。
28И један од њих отиде од мене, и рекох: Зацело га је раскинула зверка; и до сада га не видех.
28一個離開我出去了；我說他必是被撕碎了，直到如今我也沒有見他。
29Ако и овог одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме старог у гроб с тугом.
29現在你們又要把這個帶去離開我，倘若他遭害，那便是你們使我白髮蒼蒼、悲悲慘慘地下陰間去了。』
30Па сада да отидем к слузи твом, оцу свом, а ово дете да не буде с нама, како је душа оног везана за душу овог,
30我父親的命與這童子的命相連。如今我回到你僕人－我父親那裏，若沒有童子與我們同在，
31умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити старог слугу твог, а оца свог, с тугом у гроб.
31我們的父親見沒有童子，他就必死。這便是我們使你僕人－我們的父親白髮蒼蒼、悲悲慘慘地下陰間去了。
32А твој се слуга подјемчио за дете оцу свом рекавши: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу свом до века.
32因為僕人曾向我父親為這童子作保，說：『我若不帶他回來交給父親，我便在父親面前永遠擔罪。』
33Зато нека слуга твој остане место детета, да буде роб господару мом, а дете нека иде с браћом својом.
33現在求你容僕人住下，替這童子作我主的奴僕，叫童子和他哥哥們一同上去。
34Јер како бих се вратио к оцу свом без детета, да гледам јаде који би ми оца задесили?
34若童子不和我同去，我怎能上去見我父親呢？恐怕我看見災禍臨到我父親身上。」
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.