1. Мојсијева 44
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
King James Version with Apocrypha
1И заповеди Јосиф човеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове.
1And he commanded the steward of his house, saying, Fill the men’s sacks with food, as much as they can carry, and put every man’s money in his sack’s mouth.
2И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађем у врећу одозго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.
2And put my cup, the silver cup, in the sack’s mouth of the youngest, and his corn money. And he did according to the word that Joseph had spoken.
3А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховим.
3As soon as the morning was light, the men were sent away, they and their asses.
4А кад изађоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро?
4And when they were gone out of the city, and not yet far off, Joseph said unto his steward, Up, follow after the men; and when thou dost overtake them, say unto them, Wherefore have ye rewarded evil for good?
5Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.
5Is not this it in which my lord drinketh, and whereby indeed he divineth? ye have done evil in so doing.
6И он их стиже, и рече им тако.
6¶ And he overtook them, and he spake unto them these same words.
7А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве речи? Сачувај Боже да слуге твоје учине такво шта!
7And they said unto him, Wherefore saith my lord these words? God forbid that thy servants should do according to this thing:
8Ено смо ти донели натраг из земље хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твог сребро или злато?
8Behold, the money, which we found in our sacks’ mouths, we brought again unto thee out of the land of Canaan: how then should we steal out of thy lord’s house silver or gold?
9У ког се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мом.
9With whomsoever of thy servants it be found, both let him die, and we also will be my lord’s bondmen.
10А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.
10And he said, Now also let it be according unto your words: he with whom it is found shall be my servant; and ye shall be blameless.
11И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и разрешише сваки своју врећу.
11Then they speedily took down every man his sack to the ground, and opened every man his sack.
12А он стаде тражити почевши од најстаријег, и кад дође на најмлађег, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.
12And he searched, and began at the eldest, and left at the youngest: and the cup was found in Benjamin’s sack.
13Тада раздреше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на свог магарца вратише се у град.
13Then they rent their clothes, and laded every man his ass, and returned to the city.
14И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још беше код куће, и падоше пред њим на земљу.
14¶ And Judah and his brethren came to Joseph’s house; for he was yet there: and they fell before him on the ground.
15А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може зацело дознати?
15And Joseph said unto them, What deed is this that ye have done? wot ye not that such a man as I can certainly divine?
16Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.
16And Judah said, What shall we say unto my lord? what shall we speak? or how shall we clear ourselves? God hath found out the iniquity of thy servants: behold, we are my lord’s servants, both we, and he also with whom the cup is found.
17А Јосиф рече: Боже сачувај! Нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу свом.
17And he said, God forbid that I should do so: but the man in whose hand the cup is found, he shall be my servant; and as for you, get you up in peace unto your father.
18Али Јуда приступив к њему рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару свом, и нека се гнев твој не распали на слугу твог, јер си ти као сам Фараон.
18¶ Then Judah came near unto him, and said, Oh my lord, let thy servant, I pray thee, speak a word in my lord’s ears, and let not thine anger burn against thy servant: for thou art even as Pharaoh.
19Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата?
19My lord asked his servants, saying, Have ye a father, or a brother?
20А ми рекосмо господару свом: Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази.
20And we said unto my lord, We have a father, an old man, and a child of his old age, a little one; and his brother is dead, and he alone is left of his mother, and his father loveth him.
21А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима.
21And thou saidst unto thy servants, Bring him down unto me, that I may set mine eyes upon him.
22И рекосмо господару свом: Неће моћи дете оставити оца свог; да остави оца свог, одмах ће отац умрети.
22And we said unto my lord, The lad cannot leave his father: for if he should leave his father, his father would die.
23А ти рече слугама својим: Ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видети лице моје.
23And thou saidst unto thy servants, Except your youngest brother come down with you, ye shall see my face no more.
24А кад се вратисмо к слузи твом а оцу мом, казасмо му речи господара мог.
24And it came to pass when we came up unto thy servant my father, we told him the words of my lord.
25После рече нам отац: Идите опет, купите нам хране.
25And our father said, Go again, and buy us a little food.
26А ми рекосмо: Не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видети лица оног човека, ако не буде с нама брат наш најмлађи.
26And we said, We cannot go down: if our youngest brother be with us, then will we go down: for we may not see the man’s face, except our youngest brother be with us.
27А слуга твој, отац мој, рече нам: Знате да ми је жена родила два сина.
27And thy servant my father said unto us, Ye know that my wife bare me two sons:
28И један од њих отиде од мене, и рекох: Зацело га је раскинула зверка; и до сада га не видех.
28And the one went out from me, and I said, Surely he is torn in pieces; and I saw him not since:
29Ако и овог одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме старог у гроб с тугом.
29And if ye take this also from me, and mischief befall him, ye shall bring down my gray hairs with sorrow to the grave.
30Па сада да отидем к слузи твом, оцу свом, а ово дете да не буде с нама, како је душа оног везана за душу овог,
30Now therefore when I come to thy servant my father, and the lad be not with us; seeing that his life is bound up in the lad’s life;
31умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити старог слугу твог, а оца свог, с тугом у гроб.
31It shall come to pass, when he seeth that the lad is not with us , that he will die: and thy servants shall bring down the gray hairs of thy servant our father with sorrow to the grave.
32А твој се слуга подјемчио за дете оцу свом рекавши: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу свом до века.
32For thy servant became surety for the lad unto my father, saying, If I bring him not unto thee, then I shall bear the blame to my father for ever.
33Зато нека слуга твој остане место детета, да буде роб господару мом, а дете нека иде с браћом својом.
33Now therefore, I pray thee, let thy servant abide instead of the lad a bondman to my lord; and let the lad go up with his brethren.
34Јер како бих се вратио к оцу свом без детета, да гледам јаде који би ми оца задесили?
34For how shall I go up to my father, and the lad be not with me? lest peradventure I see the evil that shall come on my father.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.