1. Мојсијева 44
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1И заповеди Јосиф човеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове.
1He commanded the steward of his house, saying, “Fill the men’s sacks with food, as much as they can carry, and put each man’s money in his sack’s mouth.
2И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађем у врећу одозго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.
2Put my cup, the silver cup, in the sack’s mouth of the youngest, with his grain money.” He did according to the word that Joseph had spoken.
3А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховим.
3As soon as the morning was light, the men were sent away, they and their donkeys.
4А кад изађоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро?
4When they had gone out of the city, and were not yet far off, Joseph said to his steward, “Up, follow after the men. When you overtake them, ask them, ‘Why have you rewarded evil for good?
5Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.
5Isn’t this that from which my lord drinks, and by which he indeed divines? You have done evil in so doing.’”
6И он их стиже, и рече им тако.
6He overtook them, and he spoke these words to them.
7А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве речи? Сачувај Боже да слуге твоје учине такво шта!
7They said to him, “Why does my lord speak such words as these? Far be it from your servants that they should do such a thing!
8Ено смо ти донели натраг из земље хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твог сребро или злато?
8Behold, the money, which we found in our sacks’ mouths, we brought again to you out of the land of Canaan. How then should we steal silver or gold out of your lord’s house?
9У ког се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мом.
9With whomever of your servants it is found, let him die, and we also will be my lord’s slaves.”
10А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.
10He said, “Now also let it be according to your words. He with whom it is found will be my slave; and you will be blameless.”
11И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и разрешише сваки своју врећу.
11Then they hurried, and each man took his sack down to the ground, and each man opened his sack.
12А он стаде тражити почевши од најстаријег, и кад дође на најмлађег, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.
12He searched, beginning with the oldest, and ending at the youngest. The cup was found in Benjamin’s sack.
13Тада раздреше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на свог магарца вратише се у град.
13Then they tore their clothes, and each man loaded his donkey, and returned to the city.
14И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још беше код куће, и падоше пред њим на земљу.
14Judah and his brothers came to Joseph’s house, and he was still there. They fell on the ground before him.
15А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може зацело дознати?
15Joseph said to them, “What deed is this that you have done? Don’t you know that such a man as I can indeed do divination?”
16Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.
16Judah said, “What will we tell my lord? What will we speak? How will we clear ourselves? God has found out the iniquity of your servants. Behold, we are my lord’s slaves, both we and he also in whose hand the cup is found.”
17А Јосиф рече: Боже сачувај! Нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу свом.
17He said, “Far be it from me that I should do so. The man in whose hand the cup is found, he will be my slave; but as for you, go up in peace to your father.”
18Али Јуда приступив к њему рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару свом, и нека се гнев твој не распали на слугу твог, јер си ти као сам Фараон.
18Then Judah came near to him, and said, “Oh, my lord, please let your servant speak a word in my lord’s ears, and don’t let your anger burn against your servant; for you are even as Pharaoh.
19Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата?
19My lord asked his servants, saying, ‘Have you a father, or a brother?’
20А ми рекосмо господару свом: Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази.
20We said to my lord, ‘We have a father, an old man, and a child of his old age, a little one; and his brother is dead, and he alone is left of his mother; and his father loves him.’
21А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима.
21You said to your servants, ‘Bring him down to me, that I may set my eyes on him.’
22И рекосмо господару свом: Неће моћи дете оставити оца свог; да остави оца свог, одмах ће отац умрети.
22We said to my lord, ‘The boy can’t leave his father, for if he should leave his father, his father would die.’
23А ти рече слугама својим: Ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видети лице моје.
23You said to your servants, ‘Unless your youngest brother comes down with you, you will see my face no more.’
24А кад се вратисмо к слузи твом а оцу мом, казасмо му речи господара мог.
24When we came up to your servant my father, we told him the words of my lord.
25После рече нам отац: Идите опет, купите нам хране.
25Our father said, ‘Go again and buy us a little food.’
26А ми рекосмо: Не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видети лица оног човека, ако не буде с нама брат наш најмлађи.
26We said, ‘We can’t go down. If our youngest brother is with us, then we will go down: for we may not see the man’s face, unless our youngest brother is with us.’
27А слуга твој, отац мој, рече нам: Знате да ми је жена родила два сина.
27Your servant, my father, said to us, ‘You know that my wife bore me two sons.
28И један од њих отиде од мене, и рекох: Зацело га је раскинула зверка; и до сада га не видех.
28One went out from me, and I said, “Surely he is torn in pieces;” and I haven’t seen him since.
29Ако и овог одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме старог у гроб с тугом.
29If you take this one also from me, and harm happens to him, you will bring down my gray hairs with sorrow to Sheol.’
30Па сада да отидем к слузи твом, оцу свом, а ово дете да не буде с нама, како је душа оног везана за душу овог,
30Now therefore when I come to your servant my father, and the boy is not with us; since his life is bound up in the boy’s life;
31умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити старог слугу твог, а оца свог, с тугом у гроб.
31it will happen, when he sees that the boy is no more, that he will die. Your servants will bring down the gray hairs of your servant, our father, with sorrow to Sheol.
32А твој се слуга подјемчио за дете оцу свом рекавши: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу свом до века.
32For your servant became collateral for the boy to my father, saying, ‘If I don’t bring him to you, then I will bear the blame to my father forever.’
33Зато нека слуга твој остане место детета, да буде роб господару мом, а дете нека иде с браћом својом.
33Now therefore, please let your servant stay instead of the boy, my lord’s slave; and let the boy go up with his brothers.
34Јер како бих се вратио к оцу свом без детета, да гледам јаде који би ми оца задесили?
34For how will I go up to my father, if the boy isn’t with me?—lest I see the evil that will come on my father.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.