1. Мојсијева 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?
1Now the serpent was more subtle than any animal of the field which the LORD God had made. He said to the woman, “Has God really said, ‘You shall not eat of any tree of the garden’?”
2А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;
2The woman said to the serpent, “We may eat fruit from the trees of the garden,
3само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.
3but not the fruit of the tree which is in the middle of the garden. God has said, ‘You shall not eat of it. You shall not touch it, lest you die.’”
4А змија рече жени: Нећете ви умрети;
4The serpent said to the woman, “You won’t really die,
5него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.
5for God knows that in the day you eat it, your eyes will be opened, and you will be like God, knowing good and evil.”
6И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.
6When the woman saw that the tree was good for food, and that it was a delight to the eyes, and that the tree was to be desired to make one wise, she took some of its fruit, and ate. Then she gave some to her husband with her, and he ate it, too.
7Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.
7Their eyes were opened, and they both knew that they were naked. They sewed fig leaves together, and made coverings for themselves.
8И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.
8They heard the LORD God’s voice walking in the garden in the cool of the day, and the man and his wife hid themselves from the presence of the LORD God among the trees of the garden.
9А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си?
9The LORD God called to the man, and said to him, “Where are you?”
10А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.
10The man said, “I heard your voice in the garden, and I was afraid, because I was naked; so I hid myself.”
11А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?
11God said, “Who told you that you were naked? Have you eaten from the tree that I commanded you not to eat from?”
12А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.
12The man said, “The woman whom you gave to be with me, she gave me fruit from the tree, and I ate it.”
13А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.
13The LORD God said to the woman, “What have you done?” The woman said, “The serpent deceived me, and I ate.”
14Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века.
14The LORD God said to the serpent, “Because you have done this, you are cursed above all livestock, and above every animal of the field. You shall go on your belly and you shall eat dust all the days of your life.
15И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.
15I will put hostility between you and the woman, and between your offspring and her offspring. He will bruise your head, and you will bruise his heel.”
16А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.
16To the woman he said, “I will greatly multiply your pain in childbirth. You will bear children in pain. Your desire will be for your husband, and he will rule over you.”
17Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;
17To Adam he said, “Because you have listened to your wife’s voice, and have eaten from the tree, about which I commanded you, saying, ‘You shall not eat of it,’ the ground is cursed for your sake. You will eat from it with much labor all the days of your life.
18Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;
18It will yield thorns and thistles to you; and you will eat the herb of the field.
19Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.
19You will eat bread by the sweat of your face until you return to the ground, for you were taken out of it. For you are dust, and you shall return to dust.”
20И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима.
20The man called his wife Eve because she would be the mother of all the living.
21И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.
21The LORD God made garments of animal skins for Adam and for his wife, and clothed them.
22И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.
22The LORD God said, “Behold, the man has become like one of us, knowing good and evil. Now, lest he reach out his hand, and also take of the tree of life, and eat, and live forever—”
23И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет;
23Therefore the LORD God sent him out from the garden of Eden, to till the ground from which he was taken.
24и изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.
24So he drove out the man; and he placed cherubim at the east of the garden of Eden, and a flaming sword which turned every way, to guard the way to the tree of life.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.