1. Мојсијева 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?
1Pahui loe Angraeng mah sak ih moi kasan boih thungah aling thaih koek ah oh. Anih mah nongpata khaeah, Takha thungah kaom thingkung hoiah kathai athaih to caa hoi boih hmah, tiah Sithaw mah thuih tangtang maw? tiah a naa.
2А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;
2Nongpata mah pahui khaeah, Takha thungah kaom thingkungnawk hoiah kathai athaih to ka caak hoi thaih;
3само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.
3toe Sithaw mah, Takha um ah kaom thingkung pong ih athaih loe caa hoi hmah, sui doeh sui hoi hmah, na dueh hoi tih, tiah thuih, tiah a naa.
4А змија рече жени: Нећете ви умрети;
4Pahui mah nongpata khaeah, Na dueh hoi tangtang mak ai, tiah a naa.
5него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.
5Na caak hoi niah na mik to amtueng ueloe, sithawnawk baktih toengah, kasae kahoih na panoek hoi toeng tih, tiah Sithaw mah panoek pongah ni, to tiah ang thuih, tiah a naa.
6И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.
6Nongpata mah thingkung loe caak han kahoih thingkung ah a hnuk, mik hoiah khit moe, palunghahaih paek thaih thingkung ah oh pongah, thingthai to pakhrik moe, a caak, a sava han doeh a paek; anih mah doeh caak toeng.
7Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.
7To naah nihnik ih mik to amtueng, nihnik loe bangkrai ah ni ka oh hoi, tiah panoekhaih to a tawnh hoi boeh; to naah thaiduet qamnawk to a huih hoi moe, kaeng ah angzaeng hoi.
8И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.
8Ni amding ruehaih atue phak naah loe, takha thungah amkae Angraeng Sithaw ih atuen to a thaih hoi: Adam hoi anih ih zu mah Angraeng to takha thung ih thingkungnawk salakah anghawk hoi taak ving.
9А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си?
9Angraeng Sithaw mah Adam to kawk, anih khaeah, Naa ah maw na oh? tiah a naa.
10А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.
10Anih mah, Takha thungah na lok to ka thaih, bangkrai ah ka oh pongah, zithaih ka tawnh moe, kang hawk ving boeh, tiah a naa.
11А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?
11Anih mah, bangkrai ah na oh, tiah mi mah maw ang thuih? Caa hmah tiah kang thuih ih thingthai to na caak ving boeh tani? tiah a naa.
12А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.
12To naah Adam mah, Kai han nang paek ih nongpata mah thingkung pong ih athaih to ang paek moe, ka caak, tiah a naa.
13А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.
13Angraeng Sithaw mah nongpata khaeah, Tipongah hae tiah na sak loe? tiah a naa. Nongpata mah, Pahui mah ang ling pongah, ka caak, tiah a naa.
14Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века.
14To pongah Angraeng Sithaw mah pahui khaeah, Hae hmuen hae na sak boeh pongah, Moinawk boih, taw ih moisannawk boih pongah tangoenghaih na zok boeh; nang loe zok hoiah avak ueloe, na hing thung maiphu to na caa tih boeh.
15И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.
15Nang hoi nongpata salak, na tii hoi nongpata ih atii salak misa ah ka suek han; anih mah na lu to ati tih, nang mah anih ih khok tahmawh to na patuk pae tih, tiah a naa.
16А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.
16Nongpata khaeah, Zok na pomh naah nathaih kating ai kang pungsak han, kana pauephaih hoiah caa na sah tih; na sava koehhaih palung loe boeng mak ai, anih mah na uk tih, tiah a naa.
17Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;
17Adam khaeah, Na zu ih lok to na tahngaih moe, Caa hmah, tiah kang thuih ih thingthai to na caak boeh pongah, nang pongah long loe tangoenghaih zok boeh; na hing thung patanghaih hoi toksak naah ni buh na caa tih boeh.
18Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;
18Nang han soekhring congca kam prawksak han; lawk ih aannawk to na caa tih;
19Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.
19long hoiah nang zoh baktih toengah, long ah nam laem let ai karoek to, na mikhmai ah angsatui long naah ni buh na caa vop tih; maiphu ah na oh pongah, maiphu ah nam laem let tih, tiah a naa.
20И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима.
20Kahing kaminawk boih ih amno ah oh pongah, Adam mah a zu to Evi, tiah ahmin phui.
21И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.
21Angraeng Sithaw mah Adam hoi a zu hanah, moihin kahni to sak pae moe, angkhuksak.
22И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.
22Angraeng Sithaw mah, Khenah, kami loe kasae kahoih panoekhaih bang ah, aicae thung ih kami maeto baktiah oh toeng boeh; vaihi anih mah ban payangh ueloe, dungzan ah hing hanah thingthai to pakhrik pacoengah, caa moeng tih, tiah thuih.
23И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет;
23To pongah angmah tacawthaih long ah toksak hanah, Angraeng Sithaw mah kami to Eden takha thung hoiah haek ving.
24и изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.
24Kami to haek pacoengah, hinghaih thingkung loklam to toep hanah, Cherubimnawk hoi ahnuk ahma angmet thaih hmai sumsen to Eden takha ni angyae bang ah a suek.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.