1. Мојсијева 42
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1А Јаков видећи да има жита у Мисиру, рече синовима својим: Шта гледате један на другог?
1Izip prae ah cang oh, tito Jakob mah thaih naah, a caanawk khaeah, Tikhoe nangmacae hoi nangmacae to nang khet o khing loe?
2И рече: Ето чујем да у Мисиру има жита; идите онамо те нам купите отуда, да останемо живи и не помремо.
2Khenah, Izip prae ah cang oh, tiah ka thaih; caeh o tathuk loe, a duek o han ai a hing o thai hanah, cang to qan oh, tiah a naa.
3И десеторица браће Јосифове отидоше да купе жита у Мисиру.
3To pongah Joseph ih amya hatonawk loe cang qan hanah Izip prae ah caeh o tathuk.
4А Венијамина брата Јосифовог не пусти отац с браћом говорећи: Да га не би задесило како зло.
4Toe Jakop mah raihaih tong moeng tih, tiah zithaih tawnh pongah, Joseph ih amnawk, Benjamin loe patoeh ai.
5И дођоше синови Израиљеви да купе жита с осталима који долажаху; јер беше глад у земљи хананској.
5Kanaan prae ah khokha pongah, cang qan han caeh kaminawk thungah, Israel ih caanawk athum o toeng.
6А Јосиф управљаше земљом, и продаваше жито свему народу по земљи. И браћа Јосифова дошавши поклонише му се лицем до земље.
6Joseph loe prae ukkung ah oh moe, kaminawk khaeah cang zawkung ah oh; Joseph ih amyanawk loe caeh o moe, anih hmaa ah long ah akuep o.
7А Јосиф угледавши браћу позна их; али се учини да их не познаје, и оштро им проговори и рече: Одакле сте дошли? А они рекоше: Из земље хананске, да купимо хране.
7Joseph mah amyanawk to hnuk naah, nihcae to maat boih, toe kami kalah baktiah angsak pae moe, nihcae to lok kaham hoiah tapring; nihcae khaeah, Nangcae loe naa hoiah maw nang zoh o? tiah a naa. Nihcae mah, Cang qan hanah Kanaan prae hoiah kang zoh o, tiah a naa o.
8Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше.
8Joseph mah amyanawk to panoek, toe nihcae mah anih to panoek o ai.
9И опомену се Јосиф снова које је снио за њих; и рече им: Ви сте уходе; дошли сте да видите где је земља слаба.
9Joseph mah nihcae kawng thuih koehhaih amang to a poek moe, nihcae khaeah, Nangcae loe tamquta hoi misa khen kami ni, prae thung thazokhaih oh maw, om ai tiah khet han ih ni nang zoh o, tiah a naa.
10А они му рекоше: Нисмо, господару; него слуге твоје дођоше да купе хране.
10Nihcae mah, To tih na ai ni, ka angraeng, na tamnanawk loe cang qan han ih ni kang zoh o.
11Сви смо синови једног човека, поштени људи, никада нису слуге твоје биле уходе.
11Kaicae loe kami maeto ih caa ni, kaicae loe kahoih kami ah ni ka oh o, na tamnanawk loe minawk khen paqu kami na ai ni, tiah a naa o.
12А он им рече: Није истина, него сте дошли да видите где је земља слаба.
12Nihcae khaeah, To tih na ai ni; prae thung thazokhaih oh maw, om ai tiah khet han ih ni nang zoh o, tiah a naa.
13А они рекоше: Нас је било дванаест браће, слуга твојих, синова једног човека у земљи хананској; и ено, најмлађи је данас код оца нашег, а једног нема више.
13Toe nihcae mah, Kaicae loe nawkamya hatlai hnetto ka oh o moe, Kanaan prae ah kaom kami maeto ih caa ah ni ka oh o boih; khenah, asoi koek loe kam pa khaeah oh moe, maeto loe om ai boeh, tiah a naa o.
14А Јосиф им рече: Кажем ја да сте ви уходе.
14Joseph mah nihcae khaeah, Kang thuih o ih baktiah ni na oh o; nangcae loe tamquta hoi misa khen kami ni, tiah a naa.
15Него хоћу да се уверим овако: тако жив био Фараон, нећете изаћи одавде докле не дође овамо најмлађи брат ваш.
15To tih boeh loe nangcae tanoek hanah hae tiah om nasoe, nam nawk asoi koek to haeah angzo ai nahaeloe, Faro hing thung hae ahmuen hoiah na tacawt o thai mak ai.
16Пошљите једног између себе нека доведе брата вашег, а ви ћете остати овде у тамници, па ћу видети је ли истина шта говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон.
16Nangcae loktang thuih maw, thui ai tito tanoek hanah, nangmacae thung ih kami maeto patoeh oh, anih mah nam nawk kanawk koek to haeah angzo haih nasoe; to tih ai nahaeloe, Faro hing thung nangcae loe tamquta hoi misa khen kami ah ni na om o tih, tiah a naa.
17И затвори их у тамницу на три дана.
17To pacoengah nihcae to ni thumto thung thongim pakhrak.
18А трећи дан рече им Јосиф: Ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим:
18Ni thumto naah loe Joseph mah nihcae khaeah, Kai loe Sithaw ka zit, nangcae na hing o thai hanah, hae tiah sah oh;
19Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита колико треба породицама вашим.
19kahoih kami ah na oh o nahaeloe, nangcae thung ih kami maeto thongim thungah caeh o taak ah; kalah kaminawk loe im ah kaom zok kamthlam kaminawk hanah cang to phaw pae oh;
20Па онда доведите к мени најмлађег брата свог да се посведоче речи ваше и да не изгинете. И они учинише тако.
20nam nawk asoi koek to kai khaeah nang hoih o nahaeloe, nang thuih o ih lok baktih toengah katoeng kami ah na om o ueloe, na hing o tih, tiah a naa. To tiah a thuih pae ih lok baktih toengah nihcae mah sak o.
21И рекоше један другом: Доиста се огрешисмо о брата свог, јер видесмо муку душе његове кад нам се мољаше, па га се оглушисмо; зато дође на нас ова мука.
21To naah nihcae mah, aimacae ih amnawk nuiah zaehaih a tawnh o boeh; anih mah tahmenhaih ang hnik naah, anih loe kawkruk maw poek angpho, tito a panoek o, toe aicae mah a thuih ih lok tahngai pae o ai; to pongah vaihi aicae nuiah tasoehhaih phak boeh, tiah maeto hoi maeto a thuih o.
22А Рувим одговори им говорећи: Нисам ли вам говорио: Немојте се грешити о дете? Али ме не послушасте; и зато се ево тражи од нас крв његова.
22Reuben mah nihcae khaeah, Nawkta nuiah zaehaih sah o hmah, tiah kang thuih o naah na tahngai o ai to loe? To pongah khenah, vaihi loe anih ih athii tho a hnu o tih boeh, tiah a naa.
23А они не знаху да их Јосиф разуме, јер се с њим разговараху преко тумача.
23Lok lehkung to patoh pongah, Joseph mah nihcae ih lok to thaih kop, tiah nihcae mah panoek o ai.
24А Јосиф окрете се од њих, и заплака се. Потом се опет окрете к њима, и проговори с њима, и узевши између њих Симеуна веза га пред њима.
24Joseph loe nihcae khae hoi kalah bangah angqoi moe qah; toe angqoi let moe, nihcae khaeah lokthuih pae let, nihcae mikhnuk ah Simeon to naeh moe, qui hoiah pathlet.
25И заповеди Јосиф да им наспу вреће жита, па и новце шта је који дао да метну свакоме у врећу, и да им даду брашњенице на пут. И тако би учињено.
25Joseph mah nihcae ih dip thungah cang to thaengh pae moe, a paek o ih phoisa doeh angmacae ih dip thungah pacaeng pae let pacoengah, loklam ah caak koi hmuennawk pacaeng pae hanah, lok a thuih pae; to tiah nihcae hanah a sak pae.
26И натоваривши жито своје на магарце своје отидоше.
26Angmacae ih laa hrang nuiah cang to thuengh o moe, a caeh o.
27А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца свог у једној гостионици, виде новце своје озго у врећи.
27Ataihaih ahmuen ah phak o naah, kami maeto mah angmah ih laa hrang to rawkcak paek hanah dip to paongh, to naah phoisa to dip thungah a hnuk.
28И рече браћи својој: Ја добих натраг новце своје, ево их у мојој врећи. И задрхта срце у њима и уплашише се говорећи један другом: Шта нам то учини Бог?
28Angmah ih nawkamyanawk khaeah, Khenah, phoisa ang pakut let, kai ih dip thungah oh, tiah a naa. To naah palungboeng o moe, tasoehhaih hoiah oh o; tipongah Sithaw mah aicae nuiah hae tiah hmuen a sak vai? tiah maeto hoi maeto ang thuih o.
29И дошавши к Јакову оцу свом у земљу хананску, приповедише му све што им се догоди, говорећи:
29Kanaan prae ah ampa Jakob khae phak o naah, a tongh o ih hmuennawk boih a thuih pae o; nihcae mah,
30Оштро говораше с нама човек, који заповеда у оној земљи, и дочека нас као уходе.
30to prae ukkung angraeng mah lok kaham hoiah kaicae to ang tapring; kaicae loe tamquta hoi prae thazokhaih khen kami ah a poek.
31А кад му рекосмо: Ми смо поштени људи, никад нисмо били уходе;
31Kaicae mah anih khaeah, Kaicae loe kahoih kami ni, tamquta hoi minawk khen kami na ai ni;
32било нас је дванаест браће, синова оца нашег; једног већ нема, а најмлађи је данас код оца нашег у земљи хананској;
32kaicae loe nawkamya hathai hnetto ka oh o moe, ampa maeto ih caa ni, maeto loe om ai boeh; kanawk koek loe Kanaan prae ah kam pa khaeah oh, tiah ka thuih pae o.
33рече нам човек, који заповеда у оној земљи: Овако ћу дознати јесте ли поштени људи: брата једног између себе оставите код мене, а шта вам треба за породице ваше глади ради, узмите и идите.
33To naah to prae ukkung angraeng mah, kaicae khaeah, Kami kahoih ah na oh o, tiah ka panoek thai hanah, nangcae thung ih kami maeto kai khaeah na caeh o taak ah, kalah kaminawk loe na imthung takoh zok kamthlam kaminawk hanah cang to phaw pae oh;
34После доведите к мени брата свог најмлађег, да се уверим да нисте уходе него поштени људи; брата ћу вам вратити, и моћи ћете трговати по овој земљи.
34nangcae loe tamquta hoi misa khen kami na ai, kahoih kami ni, tiah ka panoek thai hanah, nangcae ih amnawk asoi koek to kai khaeah angzo o haih ah; to pacoengah haeah kaom nam nawk hae kang paek o let han; to naah ni prae thungah hmuenmae na zaw o thai vop tih, tiah ang naa, tiah a thuih pae o.
35А кад изручиваху вреће своје, гле, свакоме у врећи беху у завежљају новци његови; и видевши завежљаје новаца својих уплашише се и они и отац им.
35Angmacae dip thung ih cang to pakong o boih naah, khenah, angmacae ih phoisa bawm loe dip thungah oh boih let; angmacae hoi ampa mah phoisa tabunawk to hnuk naah, tasoeh o.
36И рече им Јаков отац њихов: Потрсте ми децу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме.
36Ampa Jakob mah nihcae khaeah, Ka caanawk to nang tahmat pae o boih boeh; Joseph loe om ai boeh moe, Simeon doeh om ai boeh; vaihi Benjamin lak hanah na thuih o let bae vop; hae hmuennawk hae ka koeh baktiah om thai ai, tiah a naa.
37А Рувим проговори и рече оцу свом: Два сина моја убиј, ако ти га не доведем натраг; дај га у моје руке, и ја ћу ти га опет довести.
37To naah Reuben mah ampa khaeah, Anih nang khaeah kang zo o haih let ai nahaeloe, ka caa hnik hae hum hmaek ah; ka ban ah na paek ah, kai mah kang hoih let han hmang, tiah a naa.
38А он рече: Неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили би сте ме стара с тугом у гроб.
38Toe Jakob mah, Ka capa hae na caeh haih mak ai; amya duek boeh moe, anih loe angmabueng ah ni oh boeh, loklam ah kasae tongh moeng nahaeloe, palungset loiah ka lu ih sampok hoi nawnto ah ni taprong thungah nang caeh o sak tih boeh, tiah a naa.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.