Приче Соломунове 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
1Haenawk loe Israel siangpahrang, David capa, Solomon ih palungha lok ah oh;
2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
2palungha lok mah palunghahaih, thuitaekhaih hoi kathuk lokhlongnawk panoekhaih to na paek tih;
3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
3thuitaek thaihaih, katoeng ah lokcaekhaih, kangvan ah lok takroekhaih to na hnu tih;
4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
4kami rumramnawk khaeah palunghahaih to paek ueloe, thendoeng mah panoekhaih hoi poek thaihaih to tawn tih.
5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
5Palungha kami loe lok tahngai ueloe, panoekhaih to pung tih; panoekhaih tawn kami loe palungha kami mah thuih ih lok to talawk tih;
6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
6palungha lok hoi patahhaih loknawk, palungha kami mah thuih ih palunghahaih lok hoi kathuk loknawk to panoek thai hanah,
7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
7Sithaw zithaih loe palunghahaih takung ah oh; toe amthu mah loe palunghahaih hoi thuitaekhaih to patoek.
8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
8Ka capa, nam pa thuitaekhaih lok to tahngaih loe, nam no mah patukhaih to pahnawt sut hmah.
9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
9To tiah thuitaekhaih hoi patukhaih loe na lu hanah apawk lumuek baktih, na tahnong hanah bungmu ah om tih.
10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
10Ka capa, kami zaenawk mah na zoek cadoeh, nihcae ih lok to tahngai hmah.
11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
11Nihcae mah, Kaicae hnuk ah na bang ah, kami athii palong hanah zing si loe, zaehaih tawn ai kaminawk to angang si;
12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
12nihcae to taprong baktih, tangqom thungah caeh kaminawk baktiah, kahing ah paaeh boih si;
13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
13to tiah nahaeloe atho kana hmuenmae to a hnu o ueloe, aicae ih im doeh minawk khae hoi lomh ih hmuenmae hoiah koi tih;
14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
14kaicae hoi nawnto taham khethaih phoisa to va ah; a hnuk o ih phoisa doeh kangvan ah amzet si, tiah na naa o cadoeh,
15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
15ka capa, nihcae hnukah bang hmah; nihcae caehhaih loklam ah caeh hmah:
16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
16nihcae loe zaehaih sak hanah cawnh o moe, athii palong hanah angtawt rang o.
17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
17Tavaa mah hnuk naah palok payang nahaeloe tih atho maw om tih!
18А они вребају своју крв и заседају својој души.
18To baktih kaminawk loe angmacae athii long hanah zing o moe, angmacae hinghaih lak han ih ni angang o!
19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
19Amsoem ai ah hmuen hak koeh hmoek kaminawk boih loe, hnukkhuem ah angmacae hinghaih to ni a lak o.
20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
20Palunghahaih loe tasa bangah hangh moe, loklamnawk ah tha hoiah a hangh;
21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
21kami angpophaih ahmuennawk hoi vangpui khongkhanawk ah a hangh; vangpui thungah a hang ih loknawk loe,
22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
22nangcae kami rumramnawk, khosak rumramhaih to nasetto maw na palung o han vop? Nangcae loe minawk mah pahnuithuihaih to na koeh o, amthu kaminawk loe palunghahaih to nasetto maw hnuma o vop tih?
23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
23Kang thuitaek o haih lok hae tahngai oh loe, amlaem oh; khenah, ka muithla nangcae nuiah ka kraih moe, ka thuih ih loknawk to kang panoek o sak han.
24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
24Kang kawk o naah, nang maak o; ka ban payangh naah, tidoeh nang sah o ai;
25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
25kang thuih ih lok to tidoeh na sah o ai moe, kang thuitaek o haih lok doeh na tahngai o ai pongah,
26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
26raihaih na tongh o naah kang pahnuih thuih moe, zithaih na tongh o naah,
27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
27na nuiah raihaih mah takhi sae baktiah phak moe, amrohaih mah takhi kamhae baktiah angzoh thuih naah, palungsethaih hoi raihaih mah na nuiah krak thuih naah doeh kang pahnui o thuih toeng han:
28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
28Kai nang kawk o naah, kang pathim o mak ai; nihcae mah kai to pakrong o tih, toe na hnu o mak ai.
29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
29Nihcae loe palunghahaih to hnukma o, Angraeng zithaih to qoi o ai.
30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
30Ka thuih ih lok to nihcae mah tahngai o ai, ka zoehhaih loknawk boih doeh patoek o.
31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
31To pongah nihcae mah a caeh o haih loklam ih athaih to caa o ueloe, sak han a poek o ih hmuen hoiah koi o tih.
32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
32Poekhaih tawn ai kaminawk loe loklam amkhraeng o moe, duek o; amthu kaminawk khosakhoihaih loe angmacae amrohaih ah oh.
33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
33Toe ka lok tahngai kami loe ngancuem ueloe, kasae zithaih om ai ah monghaih hoiah khosah tih.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.