Приче Соломунове 28
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
1Kahoih ai kami loe mi mah doeh patom ai to mah a cawnh; toe katoeng kaminawk loe kaipui baktiah misahoih o.
2Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
2Prae thungah zaehaih pung pongah, ukkung doeh pop; toe khopoek thaih kami hoi palungha kami hoiah ni prae to cak.
3Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
3Kamtang pacaekthlaek kami loe thingthai athaisak ai khotui baktiah oh.
4Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
4Patukhaih lok pahnawt kami loe kahoih ai kami to thapaek, toe patukhaih lok baktiah khosah kami loe nihcae ih lok to aek.
5Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
5Kasae kami loe toenghaih to panoek ai; toe Angraeng pakrong kami loe hmuen to panoek boih.
6Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
6Kahoih ai hmuen sah angraeng pongah loe toenghaih hoi khosah mithoe to hoih kue.
7Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
7Patukhaih lok pazui kami loe palungha kami ah oh; toe angzoeh koeh kami hoi ampui sah kami loe ampa to mikhmai setsak.
8Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
8Katoeng ai loklam hoiah hak ih phoisa hoi hmuenmae patung mangh kami loe, kamtang tahmen thaih kami hanah ni patung pae.
9Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
9Patukhaih lok pazui ai kami loe, anih ih lawkthuihaih doeh panuet thoh.
10Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
10Katoeng kami loklam amkhraengsak kami loe, angmah ih tangqom thungah krah tih; toe katoeng kami loe kahoih hmuen to toep tih.
11Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
11Long angraeng loe angmah hoi angmah to palungha kami ah poek; toe poek thaihaih katawn mithoe loe anih pongah panoek kue.
12Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
12Katoeng kami palung anghoe naah, kating ai lensawkhaih to oh; kasae kami thacak naah loe kaminawk anghawk o king.
13Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
13Angmah ih zaehaih angphat kami loe khosak hoih mak ai; toe a zaehaih taphong moe, caehtaak kami loe, Sithaw palungnathaih to hnu tih.
14Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
14Angraeng zithaih tawn poe kami loe tahamhoih; toe palungthah kami loe raihaih thungah amtim tih.
15Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
15Ukkung kahoih ai loe hmawhsaeng kaipui, to tih ai boeh loe taqom baktiah oh.
16Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
16Panoekthaihaih tawn ai ukkung loe pacaekthlaek kami ah oh; toe uthaih hnuma kami loe hinglung sawk tih.
17Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
17Athii palong kami loe tangqom thungah caeh tih; anih to mi mah doeh angdoe haih hmah nasoe.
18Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
18Katoeng loklam ah caeh kami loe ngancuem tih; toe lam amkhraeng kami loe amtim roep tih.
19Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
19Lawk toksah kami loe caaknaek tawn mang tih; toe tidoeh avang ai kami hnukbang kami loe amtang tih.
20Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
20Oepthok kami loe tahamhoihaih hnu tih; toe karangah angraeng koeh kami loe toenghaih hoiah toksah mak ai.
21Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
21Minawk mikhmai khet han hoih ai; kami loe takaw kae maeto hak hanah kasae hmuen to sak thaih.
22Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
22Karangah angraeng koeh kami loe kahoih ai mik to tawnh; anih mah a nuiah amtanghaih pha tih, tito panoek ai.
23Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
23Pakha hoi pakoeh kami pongah loe, minawk thuitaek kami to hnukkhuem ah pakoehhaih hak tih.
24Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
24Ampa hoi amno ih hmuenmae to lomh ah, zaehaih ah om ai, tiah thui kami loe, amrosak kami ih ampui ah ni oh.
25Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
25Amoekhaih palungthin tawn kami mah angzoehhaih to ohsak; toe Angraeng oep kami loe zok amhah tih.
26Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
26A poekhaih angoep kami loe kamthu ni; toe palunghahaih hoiah caeh kami loe loihaih to hnu tih.
27Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
27Kamtang abomh kami loe amtang mak ai; toe kamtang to hnu ai kami baktiah angsah kami loe, kasaethuihaih to hnu tih.
28Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
28Katoeng ai kami angraeng naah minawk mah anghawk taak; toe nihcae duek naah, katoeng kaminawk to qoeng o tahang tih.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.