Приче Соломунове 28
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
1Halang tah a hloem pawt akhaw rhaelrham khing. Tedae aka dueng tah sathueng bangla amah pangtung uh.
2Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
2Khohmuen kah boekoek dongah mangpa la yet dae, aka yakming hlang long tah a ming dongah a ram a pai sak.
3Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
3Hlang he khodaeng loh tattloel patoeng a hnaemtaek he khaw, khotlan loh bet a kawt tih buh a om pawt bangla om.
4Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
4Olkhueng aka hnoo rhoek loh halang te a thangthen uh. Tedae olkhueng aka tuem long tah amih te a huek.
5Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
5Hlang thae rhoek loh tiktamnah te yakming uh pawt dae, BOEIPA aka tlap rhoek loh boeih a yakming uh.
6Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
6A thincaknah neh aka pongpa khodaeng he, longpuei kawnvoi dongkah hlanglen lakah then.
7Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
7Olkhueng aka kueinah capa long tah a yakming dae, carhut neh aka luem loh a napa kah hmai a thae sak.
8Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
8A casai a puehkan neh a boeirhaeng aka tom long khaw, tattloel aka rhen ham ni a puehkan la a coi pah coeng.
9Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
9Olkhueng a yaak lalah a hna tlap tlap aka khong tah, a thangthuinah khaw tueilaehkoi la om.
10Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
10Aka thuem te longpuei thae la aka palang sak tah cakhom ah amah lah cungku ni. Tedae cuemthuek rhoek long tah hnothen a pang uh ni.
11Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
11Hlanglen pa he a mikhmuh ah amah aka cueih koek la ngai uh dae, tattloel long khaw aka yakming long tah anih te a khe.
12Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
12Aka dueng rhoek a sundaep vaengah muep boeimang tangloeng dae, halang rhoek a thoh vaengah tah hlang loh a thuh tak.
13Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
13A boekoek aka phah he a thaihtak moenih. Tedae aka phoe tih aka hnoo tah a haidam.
14Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
14Aka rhih yoeyah hlang tah a yoethen dae, a lungbuei aka mangkhak loh boethae khuila cungku.
15Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
15Halang loh a taemrhai vaengah pilnam tattloel te sathueng bangla a nguel thil tih vom bangla cu.
16Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
16A lungcuei aka talh rhaengsang tah tlungalnah yet. Mueluemnah aka hmuhuet la aka hmuhuet tah a hinglung vang ni.
17Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
17Hinglu kah thii neh hlang aka hnaemtaek hlang tah vaam khuila rhaelrham cakhaw, anih te duel mahpawh.
18Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
18Cuemthuek la aka pongpa tah daem tih, longpuei aka kawn sak tah vaikhat lam ni a cungku eh.
19Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
19Amah khohmuen aka tawn tah caak khaw kum ni. Tedae a hoenghoep bueng aka hloem tah khodaeng la hah ni.
20Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
20Uepomnah hlang kah yoethennah tah yet. Tedae boei hamla aka tanolh khaw hmil mahpawh.
21Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
21Maelhmai a loha khaw then pawh. Tedae buh kamat dongah ni hlang loh boe a koek.
22Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
22Hlang moeithae loh boeirhaeng dongah ngawn tah hlawt let dae, vaitahnah loh anih a thoeng thil te ming pawh.
23Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
23Hlang aka tluung he a hnukah tah a lai aka hnal lakah, mikdaithen la om.
24Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
24A manu neh a napa a rheth lalah boekoek pawt la aka thui tah, kut aka yook ham hlang kah a pueipo la om.
25Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
25Mungkung kah hinglu long tah olpungkacan a huek. Tedae BOEIPA dongah aka pangtung ni a hoeikhang eh.
26Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
26Amah kah lungbuei dongah aka pangtung tah amah te ang coeng. Tedae cueihnah dongah aka pongpa tah amah khaw hlawt uh.
27Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
27Khodaeng taengah aka pae tah a tloelnah om pawh. Tedae a mik aka him tah tapvoepnah muep kum.
28Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
28Halang rhoek a thoh vaengah hlang loh a thuh tak. Tedae a milh vaengah aka dueng rhoek khaw pul.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.