Приче Соломунове 28
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
1Безбожник втїкає й тодї, як нїхто за ним не жене, а праведник сьміливий як лев.
2Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
2Коли край одступить від закону, тодї в йому много старших, а з одним розумним і тямущим мужом — він довговічен.
3Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
3Убогий чоловік, що вбогих оббирає, — се ливень проливний, що хлїб на нивах змиває.
4Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
4Відступники від закону безбожних вихваляють, а ті що певнять закон, — гнїв на них мають.
5Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
5Ледачі люде не розуміють правди; хто вірен Господу, такий на все розумен.
6Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
6Лучший той злиденник, що непорочен ходить, нїж багатир, що кривими путьми ступає.
7Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
7Додержуєш закон, — розумний син ти в батька, з ледачими дружиш, — отця твого соромиш.
8Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
8Хто маєтки свої намножує лихвами, збірає про того, хто помагає вбогим.
9Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
9Хто ухо відхиляє, щоб не слухать закону, того й молитва — хиба лиш гидота.
10Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
10Хто праведних звів на беззаконну стежку, сам упаде в свою яму, а невинним таки добре буде.
11Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
11Чоловік багатий — мудрий в очах своїх, та злиденник розумний його осоромить.
12Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
12Як праведні веселяться, то й велика радість, як же в гору ростуть безбожні, ховаються люде.
13Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
13Хто прикриває гріхи свої, не зазнає щастя, а хто признається й їх покине, той ласки доступить.
14Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
14Щасливий чоловік, що все в страсї ходить; хто ж серце запече, у біду попаде.
15Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
15Як лев рикаючий й ведмідь голодний, так пан безбожний убогій людинї.
16Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
16Нерозумний володїтель тїснить людей многих, хто ж користї не любить, — життє продовжає.
17Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
17Чоловік, що привинивсь проливом людської крови, — хоч би втїкав і в могилу, нїхто його не здержить.
18Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
18Хто ходить в невинностї, не дознає шкоди, хто ж ступає путьми кривими, — на одній з них впаде.
19Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
19Хто паше свою землю, мати ме що їсти, хто ж любуєсь у неробстві, глодати ме злиднї.
20Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
20Вірний чоловік — богатий на спасибі, хто ж рад борзо збогатитись, той не уйде кари.
21Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
21Не добре, в судї вважати на особу; такий чоловік й за окраєць хлїба одступить від правди.
22Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
22Завидливий наздогін біжить за багацтвом, і не в догад йому, що здогонить злиднї.
23Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
23Хто другому дорікає, здобуде з часом більше ласки, як той, що лестить язиком.
24Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
24Хто в батька-матері вкраде, та й каже: „се не гріх‟, — той товариш рабівника.
25Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
25Надутий розпалює сварку, хто ж надїєсь на Господа, — добро йому буде.
26Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
26Хто лиш на себе вповає, той безумен, а хто ходить у мудростї — спасеться від злого.
27Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
27Хто вбогому дає, не знати ме нужди, хто ж одвертає очі свої од його, — того проклинають.
28Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
28Як безбожні йдуть у гору, — ховаються люде; як же вони упадають, — праведник більшає.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.