Приче Соломунове 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
1Сину мій! хорони слова мої, й заповідї мої ховай у себе.
2Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
2Хорони заповідї мої й жий, і науку мою, як зїницї очей твоїх.
3Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
3Понавязуй їх на палцї собі, й понаписуй їх на скрижалях серця твого.
4Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
4Скажи премудростї: Ти сестра моя! а розум назви рідним (братом).
5Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
5Щоб вони давали острах тобі від жінки чужої, що мягкими словами промовляє.
6Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
6Ось, я раз дивився кріз крату в вікно у моїй домівцї,
7И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
7Та й побачив серед недосьвідних, — постеріг між молодими людьми нерозумного молодика,
8Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
8Що йшов близенько її переулок і простував до будинку її при дорозї,
9У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
9В вечірні сумерки, в нічній темряві й мороцї.
10А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
10І ось — зустріч йому йде молодиця в блудничій одежі, і хитрим серцем,
11Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
11Щебетлива й невгавуща; ноги її не втерплять перебувати в домівцї в себе:
12Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
12То на улицї, то на майдані, і переулках кує вона зраду.
13И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
13От і обняла його, поцїлувала та й каже без сорома в лицї:
14Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
14В мене мирна жертва: сьогоднї я сповнила обітницї мої;
15Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
15Тим і вийшла на зустріч тобі, щоб тебе відшукати, та й — знайшла тебе;
16Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
16Постелю мою вслала я килимами, квічастими тканинами з Египту;
17Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
17Почивальню мою запашила я миррою, алоєм та цинамоном;
18Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
18Ходи ж, будем до самого ранку впиватись пестощами, насолоджуватись любовю;
19Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
19Мужа бо дома нема, — вибравсь у далеку дорогу;
20Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
20Сакву грошей забрав він із собою, вернеться, як місяць у повнї засьвітить.
21Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
21Так і приманила його ласкавим щебетаннєм, взяла гору над ним солодкими словами.
22Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
22Як стій, пійшов він за нею, як ійде віл під обух, наче пес на ланцюг, наче олень під вистріл,
23Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
23Покіль стріла не пробє печінок йому наскрізь; так бідна пташка летить на сїло, й не знає, що воно їй на погибель.
24Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
24Слухайте ж, дїти, мене, приникайте до слів уст моїх.
25Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
25Нехай не надиться твоє серце на її дороги, не блукайся стежками її:
26Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
26Многих вона зранила й повалила й много сильних убила;
27Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне.
27Дом її — се битий шлях у преисподню, ведучий в саме мешканнє смертї.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.