Приче Соломунове 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
1Відказ лагідний гнїв палкий гасить, а зневажливе слово розбуджує лютість.
2Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
2Язик мудрих подає добрі відомостї, а уста безумних мелють лиш дурницї.
3Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
3Господнї очі скрізь по сьвіту позирають, і доброго й лихого вони вбачають.
4Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
4Лагідний язик — се дерево жизнї, а необузданий — пригноблює духа.
5Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
5Дурний нехтує отецьку науку, хто ж вважає на докір, — добрий розум має.
6У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
6В дому в праведного — достаток добра, а в доходах безбожного — самий хиба розстрій.
7Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
7Уста мудрих ширять знаннє, та не так серце безумних.
8Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
8Жертва безбожних — гидота Господеві, молитва ж праведних угодна йому.
9Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
9Противна Господу безбожного дорога; хто ж ходить дорогою правди — сей йому любий.
10Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
10Страшенна кара тим, хто праву путь покине; й хто ненавидить докір, — погибне.
11Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.
11І преисподня й ад явні Господеві, а надто — серця синів людських.
12Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
12Не любить ледарь тих, хто його картає, та до мудрих він також не пійде.
13Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
13Веселе серце чинить і лице веселим, а як туга в серцї, то і душа ниє.
14Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
14Розумне серце шукає знання, уста ж безумних дурницями живуть.
15Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
15В нещасного всї днї сумнії, у кого ж серце веселе, тому що дня гостина.
16Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
16У страсї Божому й мале далеко лучше, анїж скарби великі в тревозї.
17Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
17Смачнїйша мисочка капусти, да з любови, анїж з приправою ненавистї теля товсте.
18Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
18Палкий чоловік доводить до сварки, а лагідний втихомиряє незгоду.
19Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
19Лїнивого дорога — мов тернєм встелена, дорога же праведних — гладка.
20Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
20Розумний син отця свого возвеселяє, дурний же чоловік і матїрю помітає.
21Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
21Дурницї — радощі безумному, а чоловік розумний ступає правою дорогою.
22Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
22Без поради розпочате дїло розбиваєсь, як же порадників доволї, воно остоїться.
23Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
23Радість чоловікові — (розумний) відказ із уст його; слово в час сказане — яке воно любе!
24Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.
24Путь життя мудрого веде вгору, щоб відбитись йому від пропастї в низу.
25Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
25Дім надутих розвалить Господь, а межу вдовину утвердить.
26Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
26Гидота Господу задуми ледачих, слова же невинних любі йому.
27Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
27Зруйнує дом свій, хто любить підкупство, а жити ме, хто ненавидить гостинцї.
28Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
28Обдумує відказ праведного серце, уста же безбожників вимітують зло.
29Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
29Далекий Господь од безбожних, молитву ж праведних він слухає.
30Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
30Ясний погляд веселить серце; приятна новина тучить навіть костї.
31Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
31Ухо, уважне до науки жизнї, пробуває між мудрими.
32Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
32Хто відкидає упомин, — не дбає про свою душу; хто ж уважний на докір, — набуває розуму.
33Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
33Страх Господень навчає мудростї, й славу випереджує покора.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.