Приче Соломунове 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
1Жона розумна дом свій будує, безумна ж розвалить його своїми руками.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
2Хто ходить правою дорогою, той Господа боїться, чиї ж дороги криві, той про него не дбає.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
3В безумного в устах — бич гординї; мудрих же уста оберігають їх.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
4Де воликів нема, порожні там і ясла; а хороший вроджай від сили волів.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
5Правдливий сьвідок неправди не говорить, а ложний сьвідок наговорить багато неправди.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
6Шукає мудростї безпутний та й не знаходить, а мудрому знаннє легке.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
7Ійди геть від того, хто розуму не має, в кого невидні тобі уста розумні.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
8Мудрість розумного — свою дорогу знати, дурнота ж безумних — збиватись із дороги.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
9Недоумки з гріха сьміються, а між праведними — ласкавість.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
10Журбу душі своєї всяке серце знає, і в радощі його чужому не мішатись.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
11Будинок беззаконних розпадеться, а доброго намет, знай, процьвітати буде.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
12Доволї є шляхів, що нам здаються праві, та конець їх — се дорога до смертї.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
13І при сьміху болить нераз серце, та й кінцем радощів буває смуток.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
14Чоловік із ледачим серцем насититься з поступків своїх, а добрий — зо своїх.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
15Безумний віри йме всякому слову, а розумний вважає на дороги свої.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
16Тямущий злого, знай, опасливо боїться, безумний же буйний і надїєн сам на себе.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
17Чоловік-горячка, буває, що й дурницю зробить, хто ж нарочно чинить зло, — ненависний.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
18Невіжі унаслїдують дурноту, розумні же вквітчаються знаннєм.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
19Ледачі добрим уклоняться низенько, а й безбожні — в воротях праведника.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
20Бідного не любить навіть рідня його, а в богатого повно приятелїв.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
21Грішить, хто ближнїм гордує, а благословен той, хто до вбогого милосердний.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
22Ті помиляються, що задумують зло, любов і віра тим, хто думає про добре.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
23З усякої працї є користь, а з пустого балакання хиба тільки шкода.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
24Вінець мудрих — їх багацтво, а дурощі дурних — дурощами й остануть.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
25Сьвідок правдомовний рятує душі, а льживий тільки багато льжи насплїтає.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
26В Господнїм страсї кріпка надїя; всїм синам своїм він — утечище.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
27Господень страх — се джерело жизнї; він відвертає від западень смертї.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
28Величен царь тодї, як люд великий лїчбою, як же омаль людей — біда князеві.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
29Терпеливий чоловік показує великий розум, а хто на гнїв палкий, виявлює дурноту.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
30Лагідне серце життє для тїла, а зависть зжерає й костї.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
31Хто вбогого тїснить — творця його зневажає, хто ж Бога чтить, бідного спомагає.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
32Безбожний за зло своє буде відкинен, а праведний і при смертї має надїю.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
33У серцї в мудрого мудрість спочиває, та й між неуками дає про себе знати.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
34Праведність підносить у гору народ, а безбожність — сором народів.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
35Ласкавість у царя — до слуги розумного, а гнїв його на такого, що стид йому робить.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.