Приче Соломунове 25
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
1І се теж приповістки Соломонові, що їх позбірали вчені мужі Езекії, царя Юдейського:
2Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
2Господня слава в тому, щоб справи в тайнї скривати, а честь царів — розвідувати дїло.
3Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
3Як неба висота й землї глибина, так серце у царів — невідоме.
4Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
4Віддїли жужелицю від срібла, а вийде у срібленника (чистий) посуд:
5Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
5Віддали од царя неправедника, а правдою престол його стояти буде.
6Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
6Не величайсь перед царем і на місцї для князїв не становись;
7Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
7Бо красше, коли тобі скажуть: „Ходи сюди висше‟, анїж би тебе понижено перед значним, що його вбачали очі твої.
8Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
8Судитись не хапайсь, бо що робити будеш, як вкінцї супротивник твій засоромить тебе?
9Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
9Судися з противником твоїм, але тайни його не зраджуй,
10Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
10Щоб хто не насьміявсь із тебе, се почувши, а тодї неслава твоя все буде на тобі.
11Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
11Як золоті яблочка на прозорій срібній тарілцї, так слово, сказане до ладу.
12Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
12Як перстень золотий, й дорога прикраса, так мудрий докірник уважному уху.
13Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
13Чим у жнива снїжна прохолода, тим є вірний посланець тому, хто його послав; він приносить відраду душі свого пана.
14Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
14Як хмари й вітри без дощу, так чоловік, що голосно говорить про дарунки, яких не дає.
15Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
15Лагідність прихиляє ласку вельможних, і мягкий язик ломить тверду кістку.
16Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
16Коли знайшов ти мед, так їж до схочу, та гляди, щоб з переситу не довелось, його вернути.
17Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
17Не вельми то вчащай до дому твого друга, а то переситиш його й станеш ненавистним.
18Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
18Що молот і меч та гострая стріла, те чоловік, що ложно сьвідчить на ближнього свого.
19Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
19Що зуб спорохнїлий та нога болюча, те саме надїя на невірного в день нужди.
20Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
20Роздягти в день холодний, й налити оцту в рану, — все одно, що сьпівати піснї зжуреному серцю.
21Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
21Голоден ворог твій, ти хлїбом нагодуй; а хоче пити він, подай води напитись;
22Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
22Тим бо збереш жарюче углє на голову йому, й Господь се нагородить тобі.
23Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
23Північний вітер дощ наганяє, а потайний язик сердиті лиця робить.
24Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
24Лїпше жити в кутку на крівлї, нїж з жоною сварливою у широкій хатї.
25Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
25Як прихолодная вода душї у згазї, так добра звістка з далекої країни.
26Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
26Як скаломучений колодїзь чи криниця, так правий, що тремтить перед безбожним.
27Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
27Як нездорово їсти надто много меду, так добуватись слави — не є славою.
28Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
28Що місто отворене й без муру, те — чоловік, що не панує над духом своїм у мові.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.