Приче Соломунове 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
1Добре ймя лїпше над велике багацтво, й добра слава дорожша над золото й срібло.
2Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
2Богач і бідний стрічаються все з собою; того й сього создав Господь однако.
3Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
3Заздалегідь біди розумний стережеться, простак іде собі байдужен, і бідує.
4Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
4За покорою йде страх Господень, багацтво й честь і життє.
5Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
5Тернина та сїлки лукавому по стежцї, а хто береже душу, держись од них далеко.
6Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
6Настав на добру путь малого, — а й старим він не зверне з неї.
7Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
7Над злиденним багач панує, хто в кого у довгу, в того він в неволї.
8Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
8Хто посїє неправду, буде жати біду, й палиця гнїву його зникне.
9Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
9Милосердний буде благословенний, бо спомагає вбогого хлїбом своїм.
10Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
10Прожени геть зрадливого, а пійде з ним незгода, й зникнуть сварня й бійка.
11Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
11Хто серцем чистий, в того й уста щирі; тому й сам царь другом.
12Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
12Очі Господнї мають знаннє всього, а слова проступника він в нїщо обертає.
13Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
13Лїнивий каже: „Он лев на улицї! серед майдану вбють мене!‟
14Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
14Блудничині уста — глибока яма, той впаде туди, на кого Господь прогнїваєсь.
15Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
15Дурнота впилась молодикові в серце, та навчаюча лозина прожене її від його.
16Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
16Хто кривдить убогого, щоб умножити своє багацтво, той віддасть ще багатшому, й збіднїє.
17Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
17Прихили ухо твоє до слів премудрого, й оберни серце твоє до знання мого;
18Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
18Бо втїха тобі буде, коли ховати меш їх в серцї в тебе, та коли вони будуть і в устах твоїх.
19Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
19Про те, щоб уповав на Господа, я оце й навчаю тебе, а ти міркуй собі.
20Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
20Чи я ж бо не писав тобі нераз — подаючи ради й науки,
21Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
21Щоб навчити тебе слів чистої правди, щоб умів переказати слова правди тим, що тебе (по неї) послали?
22Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
22Не граб убогого за те, що він убогий, і не тїсни злиденного в воротах, —
23Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
23Господь бо в справі їх вступиться за ними, і вирве у грабителїв душі їх.
24Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
24З гнївливим не дружись, і з сердитим не кумайсь,
25Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
25Щоб не привик і сам їх стежками ходити та й не надїв петлї на душу свою.
26Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
26Так не чини, як ті що ручаться, і чужі довги беруть на себе;
27Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
27Бо, як не буде чим у тебе заплатити, то про що доводити себе до того, щоб забрали постїль твою з під тебе?
28Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
28Не пересувай межі давнезної, що провели батьки твої.
29Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
29Бачив ти коли чоловіка зручного в справах своїх? Такий буде перед царями стояти, а не простим служити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.