Приче Соломунове 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
1Мій сину! слухай уважно мудростї моєї і прихиляй ухо твоє до розуму мого,
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
2Щоб заховав собі розсудок, та щоб уста твої хоронили розум. Не слухай хитрощів женщини;
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
3Мед бо тече з уст чужої жінки, маснїйша над оливу бесїда в неї;
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
4Та наслїдки від неї, як полин, гіркі, й гострі, як той меч обосїчний.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
5Ноги її простують до смертї, ступнї її доходять до безоднї.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
6Як би ти захотїв слїдити за стежкою життя її, то (побачиш, що) дороги її — се манівцї, й ти не розізнаєш їх.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
7Тим то, дїти мої, слухайте мене й не відхиляйтеся від мови з уст моїх.
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
8Держи дорогу свою далеко од неї, й до дверей її домівки не наближуйсь,
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
9Щоб здоровля твого не оддав другій людинї й лїт твоїх мучителеві;
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
10Щоб ти не годував чужих твоїм достатком, та щоб твої труда в чужий дом не переходили.
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
11Навпослї ти будеш стогнати, як тїло твоє й снага твоя вичерпаєсь, —
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
12Та й скажеш: О, чом же я ненавидїв науку, а серце моє не зважало на впоминання;
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
13Чому я не слухав голосу вчителїв моїх, не нахиляв уха мого до наставників моїх;
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
14Ось я трохи що не попав у всяке зло посеред збору й громади!
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
15Пий воду з твоєї криницї, тую, що тече з власного колодязя.
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
16Нехай джерела твої не розливаються по улицях, потоки твої по майданах;
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
17Нехай вони тобі одному належать, а не чужим тобі.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
18Нехай тобі благословене буде джерело твоє, — і втїшайсь другинею молодощів твоїх,
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
19Мов ланею любою, мов серною красною; її груди нехай впоюють тебе по всяк час, в любощах її кохайся заєдно.
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
20Про що тобі, мій сину, лакомитись на чужу, й горнутись до грудей сторонньої?
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
21Бо в Господа людські путї перед очима; він міряє всї стежки його.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
22Безбожника його ж безбожество вловляє, і в путах гріха свого седить він.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
23Він умирає без науки й в безумі свойму теряєсь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.