Приче Соломунове 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
1[Fili mi, attende ad sapientiam meam, et prudentiæ meæ inclina aurem tuam:
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
2ut custodias cogitationes, et disciplinam labia tua conservent. Ne attendas fallaciæ mulieris;
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
3favus enim distillans labia meretricis, et nitidius oleo guttur ejus:
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
4novissima autem illius amara quasi absinthium, et acuta quasi gladius biceps.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
5Pedes ejus descendunt in mortem, et ad inferos gressus illius penetrant.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
6Per semitam vitæ non ambulant; vagi sunt gressus ejus et investigabiles.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
7Nunc ergo fili mi, audi me, et ne recedas a verbis oris mei.
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
8Longe fac ab ea viam tuam, et ne appropinques foribus domus ejus.
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
9Ne des alienis honorem tuum, et annos tuos crudeli:
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
10ne forte implentur extranei viribus tuis, et labores tui sint in domo aliena,
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
11et gemas in novissimis, quando consumpseris carnes tuas et corpus tuum, et dicas:
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
12Cur detestatus sum disciplinam, et increpationibus non acquievit cor meum,
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
13nec audivi vocem docentium me, et magistris non inclinavi aurem meam?
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
14pene fui in omni malo, in medio ecclesiæ et synagogæ.
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
15Bibe aquam de cisterna tua, et fluenta putei tui;
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
16deriventur fontes tui foras, et in plateis aquas tuas divide.
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
17Habeto eas solus, nec sint alieni participes tui.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
18Sit vena tua benedicta, et lætare cum muliere adolescentiæ tuæ.
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
19Cerva carissima, et gratissimus hinnulus: ubera ejus inebrient te in omni tempore; in amore ejus delectare jugiter.
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
20Quare seduceris, fili mi, ab aliena, et foveris in sinu alterius?
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
21Respicit Dominus vias hominis, et omnes gressus ejus considerat.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
22Iniquitates suas capiunt impium, et funibus peccatorum suorum constringitur.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
23Ipse morietur, quia non habuit disciplinam, et in multitudine stultitiæ suæ decipietur.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.