Приче Соломунове 30
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
1Verba Congregantis, filii Vomentis. Visio quam locutus est vir cum quo est Deus, et qui Deo secum morante confortatus, ait:
2Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
2[Stultissimus sum virorum, et sapientia hominum non est mecum.
3Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
3Non didici sapientiam, et non novi scientiam sanctorum.
4Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
4Quis ascendit in cælum, atque descendit? quis continuit spiritum in manibus suis? quis colligavit aquas quasi in vestimento? quis suscitavit omnes terminos terræ? quod nomen est ejus, et quod nomen filii ejus, si nosti?
5Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
5Omnis sermo Dei ignitus: clypeus est sperantibus in se.
6Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
6Ne addas quidquam verbis illius, et arguaris, inveniarisque mendax.
7За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
7Duo rogavi te: ne deneges mihi antequam moriar:
8Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
8vanitatem et verba mendacia longe fac a me; mendicitatem et divitias ne dederis mihi: tribue tantum victui meo necessaria,
9Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
9ne forte satiatus illiciar ad negandum, et dicam: Quis est Dominus? aut egestate compulsus, furer, et perjurem nomen Dei mei.
10Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
10Ne accuses servum ad dominum suum, ne forte maledicat tibi, et corruas.]
11Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
11[Generatio quæ patri suo maledicit, et quæ matri suæ non benedicit;
12Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
12generatio quæ sibi munda videtur, et tamen non est lota a sordibus suis;
13Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
13generatio cujus excelsi sunt oculi, et palpebræ ejus in alta surrectæ;
14Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
14generatio quæ pro dentibus gladios habet, et commandit molaribus suis, ut comedat inopes de terra, et pauperes ex hominibus.
15Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
15Sanguisugæ duæ sunt filiæ, dicentes: Affer, affer. Tria sunt insaturabilia, et quartum quod numquam dicit: Sufficit.
16Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста.
16Infernus, et os vulvæ, et terra quæ non satiatur aqua: ignis vero numquam dicit: Sufficit.
17Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
17Oculum qui subsannat patrem, et qui despicit partum matris suæ, effodiant eum corvi de torrentibus, et comedant eum filii aquilæ !]
18Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
18[Tria sunt difficilia mihi, et quartum penitus ignoro:
19Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
19viam aquilæ in cælo, viam colubri super petram, viam navis in medio mari, et viam viri in adolescentia.
20Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
20Talis est et via mulieris adulteræ, quæ comedit, et tergens os suum dicit: Non sum operata malum.
21Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
21Per tria movetur terra, et quartum non potest sustinere:
22Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
22per servum, cum regnaverit; per stultum, cum saturatus fuerit cibo;
23Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
23per odiosam mulierem, cum in matrimonio fuerit assumpta; et per ancillam, cum fuerit hæres dominæ suæ.]
24Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
24[Quatuor sunt minima terræ, et ipsa sunt sapientiora sapientibus:
25Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
25formicæ, populus infirmus, qui præparat in messe cibum sibi;
26Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
26lepusculus, plebs invalida, qui collocat in petra cubile suum;
27Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
27regem locusta non habet, et egreditur universa per turmas suas;
28Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
28stellio manibus nititur, et moratur in ædibus regis.
29Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
29Tria sunt quæ bene gradiuntur, et quartum quod incedit feliciter:
30Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
30leo, fortissimus bestiarum, ad nullius pavebit occursum;
31Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
31gallus succinctus lumbos; et aries; nec est rex, qui resistat ei.
32Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
32Est qui stultus apparuit postquam elevatus est in sublime; si enim intellexisset, ori suo imposuisset manum.
33Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.
33Qui autem fortiter premit ubera ad eliciendum lac exprimit butyrum; et qui vehementer emungit elicit sanguinem; et qui provocat iras producit discordias.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.