Приче Соломунове 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
1[Numquid non sapientia clamitat, et prudentia dat vocem suam?
2Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
2In summis excelsisque verticibus supra viam, in mediis semitis stans,
3Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
3juxta portas civitatis, in ipsis foribus loquitur, dicens:
4Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
4O viri, ad vos clamito, et vox mea ad filios hominum.
5Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
5Intelligite, parvuli, astutiam, et insipientes, animadvertite.
6Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
6Audite, quoniam de rebus magnis locutura sum, et aperientur labia mea ut recta prædicent.
7Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
7Veritatem meditabitur guttur meum, et labia mea detestabuntur impium.
8Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
8Justi sunt omnes sermones mei: non est in eis pravum quid, neque perversum;
9Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
9recti sunt intelligentibus, et æqui invenientibus scientiam.
10Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
10Accipite disciplinam meam, et non pecuniam; doctrinam magis quam aurum eligite:
11Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
11melior est enim sapientia cunctis pretiosissimis, et omne desiderabile ei non potest comparari.]
12Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
12[Ego sapientia, habito in consilio, et eruditis intersum cogitationibus.
13Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
13Timor Domini odit malum: arrogantiam, et superbiam, et viam pravam, et os bilingue, detestor.
14Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
14Meum est consilium et æquitas; mea est prudentia, mea est fortitudo.
15Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
15Per me reges regnant, et legum conditores justa decernunt;
16Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
16per me principes imperant, et potentes decernunt justitiam.
17Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
17Ego diligentes me diligo, et qui mane vigilant ad me, invenient me.
18У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
18Mecum sunt divitiæ et gloria, opes superbæ et justitia.
19Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
19Melior est enim fructus meus auro et lapide pretioso, et genimina me argento electo.
20Путем праведним ходим, посред стаза правице,
20In viis justitiæ ambulo, in medio semitarum judicii:
21Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
21ut ditem diligentes me, et thesauros eorum repleam.]
22Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
22[Dominus possedit me in initio viarum suarum antequam quidquam faceret a principio.
23Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
23Ab æterno ordinata sum, et ex antiquis antequam terra fieret.
24Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
24Nondum erant abyssi, et ego jam concepta eram: necdum fontes aquarum eruperant,
25Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
25necdum montes gravi mole constiterant: ante colles ego parturiebar.
26Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
26Adhuc terram non fecerat, et flumina, et cardines orbis terræ.
27Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
27Quando præparabat cælos, aderam; quando certa lege et gyro vallabat abyssos;
28Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
28quando æthera firmabat sursum, et librabat fontes aquarum;
29Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
29quando circumdabat mari terminum suum, et legem ponebat aquis, ne transirent fines suos; quando appendebat fundamenta terræ:
30Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
30cum eo eram, cuncta componens. Et delectabar per singulos dies, ludens coram eo omni tempore,
31Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
31ludens in orbe terrarum; et deliciæ meæ esse cum filiis hominum.
32Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
32Nunc ergo, filii, audite me: beati qui custodiunt vias meas.
33Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
33Audite disciplinam, et estote sapientes, et nolite abjicere eam.
34Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
34Beatus homo qui audit me, et qui vigilat ad fores meas quotidie, et observat ad postes ostii mei.
35Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
35Qui me invenerit, inveniet vitam, et hauriet salutem a Domino.
36А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
36Qui autem in me peccaverit, lædet animam suam; omnes qui me oderunt diligunt mortem.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.