Приче Соломунове 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
1[Quando sederis ut comedas cum principe, diligenter attende quæ apposita sunt ante faciem tuam.
2Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
2Et statue cultrum in gutture tuo: si tamen habes in potestate animam tuam.
3Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
3Ne desideres de cibis ejus, in quo est panis mendacii.
4Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
4Noli laborare ut diteris, sed prudentiæ tuæ pone modum.
5Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
5Ne erigas oculos tuos ad opes quas non potes habere, quia facient sibi pennas quasi aquilæ, et volabunt in cælum.
6Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
6Ne comedas cum homine invido, et ne desideres cibos ejus:
7Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
7quoniam in similitudinem arioli et conjectoris æstimat quod ignorat. Comede et bibe, dicet tibi; et mens ejus non est tecum.
8Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
8Cibos quos comederas evomes, et perdes pulchros sermones tuos.
9Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
9In auribus insipientium ne loquaris, qui despicient doctrinam eloquii tui.
10Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
10Ne attingas parvulorum terminos, et agrum pupillorum ne introëas:
11Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
11propinquus enim illorum fortis est, et ipse judicabit contra te causam illorum.]
12Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
12[Ingrediatur ad doctrinam cor tuum, et aures tuæ ad verba scientiæ.
13Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
13Noli subtrahere a puero disciplinam: si enim percusseris eum virga, non morietur.
14Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла.
14Tu virga percuties eum, et animam ejus de inferno liberabis.
15Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
15Fili mi, si sapiens fuerit animus tuus, gaudebit tecum cor meum:
16И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
16et exsultabunt renes mei, cum locuta fuerint rectum labia tua.
17Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
17Non æmuletur cor tuum peccatores, sed in timore Domini esto tota die:
18Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
18quia habebis spem in novissimo, et præstolatio tua non auferetur.
19Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
19Audi, fili mi, et esto sapiens, et dirige in via animum tuum.
20Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
20Noli esse in conviviis potatorum, nec in comessationibus eorum qui carnes ad vescendum conferunt:
21Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
21quia vacantes potibus et dantes symbola consumentur, et vestietur pannis dormitatio.
22Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
22Audi patrem tuum, qui genuit te, et ne contemnas cum senuerit mater tua.
23Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
23Veritatem eme, et noli vendere sapientiam, et doctrinam, et intelligentiam.
24Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
24Exsultat gaudio pater justi; qui sapientem genuit, lætabitur in eo.
25Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
25Gaudeat pater tuus et mater tua, et exsultet quæ genuit te.
26Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
26Præbe, fili mi, cor tuum mihi, et oculi tui vias meas custodiant.
27Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
27Fovea enim profunda est meretrix, et puteus angustus aliena.
28Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
28Insidiatur in via quasi latro, et quos incautos viderit, interficiet.]
29Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
29[Cui væ? cujus patri væ? cui rixæ? cui foveæ? cui sine causa vulnera? cui suffusio oculorum?
30Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
30nonne his qui commorantur in vino, et student calicibus epotandis?
31Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
31Ne intuearis vinum quando flavescit, cum splenduerit in vitro color ejus: ingreditur blande,
32На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
32sed in novissimo mordebit ut coluber, et sicut regulus venena diffundet.
33Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
33Oculi tui videbunt extraneas, et cor tuum loquetur perversa.
34И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
34Et eris sicut dormiens in medio mari, et quasi sopitus gubernator, amisso clavo.
35Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
35Et dices: Verberaverunt me, sed non dolui; traxerunt me, et ego non sensi. Quando evigilabo, et rursus vina reperiam?]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.