Приче Соломунове 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
1[Hominis est animam præparare, et Domini gubernare linguam.
2Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
2Omnes viæ hominis patent oculis ejus; spirituum ponderator est Dominus.
3Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
3Revela Domino opera tua, et dirigentur cogitationes tuæ.
4Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
4Universa propter semetipsum operatus est Dominus; impium quoque ad diem malum.
5Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
5Abominatio Domini est omnis arrogans; etiamsi manus ad manum fuerit, non est innocens. Initium viæ bonæ facere justitiam; accepta est autem apud Deum magis quam immolare hostias.
6Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
6Misericordia et veritate redimitur iniquitas, et in timore Domini declinatur a malo.
7Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
7Cum placuerint Domino viæ hominis, inimicos quoque ejus convertet ad pacem.
8Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
8Melius est parum cum justitia quam multi fructus cum iniquitate.
9Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
9Cor hominis disponit viam suam, sed Domini est dirigere gressus ejus.]
10Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
10[Divinatio in labiis regis; in judicio non errabit os ejus.
11Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
11Pondus et statera judicia Domini sunt, et opera ejus omnes lapides sacculi.
12Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
12Abominabiles regi qui agunt impie, quoniam justitia firmatur solium.
13Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
13Voluntas regum labia justa; qui recta loquitur diligetur.
14Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
14Indignatio regis nuntii mortis, et vir sapiens placabit eam.
15У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
15In hilaritate vultus regis vita, et clementia ejus quasi imber serotinus.]
16Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
16[Posside sapientiam, quia auro melior est, et acquire prudentiam, quia pretiosior est argento.
17Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
17Semita justorum declinat mala; custos animæ suæ servat viam suam.
18Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
18Contritionem præcedit superbia, et ante ruinam exaltatur spiritus.
19Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
19Melius est humiliari cum mitibus quam dividere spolia cum superbis.
20Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
20Eruditus in verbo reperiet bona, et qui sperat in Domino beatus est.
21Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
21Qui sapiens est corde appellabitur prudens, et qui dulcis eloquio majora percipiet.
22Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
22Fons vitæ eruditio possidentis; doctrina stultorum fatuitas.]
23Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
23[Cor sapientis erudiet os ejus, et labiis ejus addet gratiam.
24Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
24Favus mellis composita verba; dulcedo animæ sanitas ossium.
25Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
25Est via quæ videtur homini recta, et novissima ejus ducunt ad mortem.
26Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
26Anima laborantis laborat sibi, quia compulit eum os suum.
27Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
27Vir impius fodit malum, et in labiis ejus ignis ardescit.
28Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
28Homo perversus suscitat lites, et verbosus separat principes.
29Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
29Vir iniquus lactat amicum suum, et ducit eum per viam non bonam.
30Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
30Qui attonitis oculis cogitat prava, mordens labia sua perficit malum.
31Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
31Corona dignitatis senectus, quæ in viis justitiæ reperietur.
32Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
32Melior est patiens viro forti, et qui dominatur animo suo expugnatore urbium.
33Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
33Sortes mittuntur in sinum, sed a Domino temperantur.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.